Компетентни стручни сарадници и сарадници могу у многоме да допринесу грађењу квалитета предшколске установе.
Током припреме Шеснаестих стручних сусрета стручних сарадника и сарадника предшколских установа Србије Програмски одбор је тему дефинисао као позив да разговарамо о професионалним компетенцијама стручних сарадника и сарадника кроз приказ доприноса грађењу квалитета који се може огледати у реструктуирању праксе вртића, рекултурацији праксе предшколске установе и утемељењу реалног програма на Основама програма, а који осликава компетентност стручних сарадника и сарадника у свим подручјима професионалног деловања.
Како бисмо имали, пре свега, јасно дефинисане смернице за писање радова за Зборник који је пред вама, а затим и за обликовање излагања аутора на сусретима, најпре смо се, на нивоу радне групе Програмског одбора, бавили грађењем заједничих значења. У фокусу су нам била три кључна концепта: квалитет предшколске установе, професионалне компетенције и компетентност и допринос. Шта под тим подразумевамо, где себе препознајемо, да ли је то довољно остварљиво/мерљиво/видљиво су питања која смо поставили себи и колегама.
Ауторке овог рада су припремиле презентацију и упитник који су приказале на састанку Програмског одбора и на састанку једне групе стручних сарадника у Центру Београд који покрива Школске управе Београд, Ваљево и Пожаревац. На основу припремљених материјала и стечених увида израђене су смернице за анализу пријављених тема које су служиле као ослонац, како члановима радне групе Програмског одбора, тако и самим ауторима пријављених тема за стручне сусрете. Чланови радне групе су, у улози модератора из перспективе критичких пријатеља, заједно са ауторима пријављених тема за сусрете водили комуникацију усмерену са једне стране на припрему излагања на сусретима, док су, са друге стране, били њихова подршка у припреми радова за Зборник.
Концепт квалитета
Тврдња коју проналазимо у релевантним изворима који говоре о квалитету у предшколству да „живимо у времену квалитета“ (Moss i Dahlberg, 2008, str. 3), те да сви који се баве предшколским васпитањем и образовањем морају нудити квалитет, а да сваки корисник жели квалитет (ибид), иако написана пре готово две деценије, и даље је тачна. Међутим, постоје различита одређења квалитета и било би добро да разумемо да тржишно одређење у ком се квалитет разуме као оно што се захтева, што је главна одлика нечега која му даје вредности и која је неутрална, у ком се квалитет успоставља помоћу мера стандардизације и где се квалитет гради кроз мерење, потврђивање и побољшавање ради подизања вредности нечему није одређење које је усклађено са концепцијом на којој се темељи рад предшколских установа у Србији.
Квалитет треба разумети као концепт који је одређен контекстом и значењима која му се у том контексту приписују, те је вишедимензионални феномен. Квалитет се успоставља постављањем принципа и вредности, а гради се преиспитивањем тих принципа и вредности кроз развијање рефлексивне праксе и заједнице учења.
У Србији легислативни оквир за разумевање квалитета поставља Правилник о стандардима квалитета рада предшколске установе (Сл. Гласник РС – Просветни гласник бр. 14/2018) којим се дефинишу стандарди квалитета у областима: васпитно – образовног рада, подршке деци и породици, професионалне заједнице учења и управљање и организација. Уколико упоредимо подручја рада стручних сарадника и сарадника у предшколским установама у Србији можемо рећи да у готово свим сегментима којима се одређује квалитет предшколских установа стручни сарадници и сарадници могу дати свој допринос. Поменуте стандарде треба разумети као оквир за размишљање и делање, али треба имати на уму да је грађење квалитета комплексан процес који не може да се сведе на пуку стандардизацију због тога што квалитет није непроменљива датост већ се квалитет гради у пракси.
Грађење квалитета
Квалитет можемо да градимо тако што ћемо дати допринос реструктирирању праксе, односно тако што ћемо инфраструктуру и структуру установе усклађивати са важећом концепцијом предшколског васпитања, како не би долазило до слања контрадикторних порука. Зато је потребно да се тежи формирању група у складу са нормативима, да се подржава развој професионалних компетенција васпитача, да се допринесе формирању функционалних просторних целина и уношењу инспиративног материјала у простор у ком деца бораве, да се подржава отвореност према заједници… (Pavlović-Breneselović, 2015).
Грађење квалитета може се огледати и у рекултурацији праксе, а то подразумева промене другог реда које се односе на промене у вредностима, веровањима и претпоставкама, као и изградњу заједничког смисла и сврхе. То значи: да се у пракси развија заједница учења, како на нивоу заједничког учења одраслих, тако и на нивоу заједничког учења деце и одраслих, да се подржи развијање вршњачке заједнице и да се негује пракса заједничког учешћа… (ибид).
Да бисмо говорили о квалитетној пракси она мора бити усклађена са програмским оквиром (ибид), у нашем случају то значи да морамо заснивати праксу на концепцији Основа програма „Године узлета“, а то на првом месту подразумева разумевање концепције, неопходност грађења заједничких значења и преиспитивање и мењање успостављене праксе у односу на концепцију. То захтева ревидирање постављених циљева и преиспитивање праксе у односу на постављене циљеве, преиспитивање реалног програма у односу на димензије квалитета односа, успостављање интегрисаног приступа учењу кроз продубљено истраживање у оквиру тема/пројеката који се са децом развијају, развијање рефлексивне праксе и заједнице учења…
Посебно значајно у процесу грађења квалитета јесте обезбеђивање континуитета кроз (у)вођење промена (Pavlović Breneselović i Krnjaja, 2021). Иако стручни сарадници и сарадници нису једини „градитељи“ квалитета (не смемо заборавити све друге актере у овом процесу, од васпитача, директора и осталих запослених у предшколским установама, преко деце и родитеља,до представника локалне заједнице) они могу дати допринос позивањем осталих актера да се прикључе процесу грађења квалитета, повезивањем различитих актера, стварањем услова за заједничко грађење квалитета, ослањањем на јаке стране других актера и учењем од њих и са њима, пружањем подршке другим актерима…
Како бисмо боље појаснили процес грађења квалитета из угла улоге стручних сарадника навешћемо у чему може да се огледа допринос грађењу квалитета, односно који су то конкретни видови професионалног ангажовања које стручни сарадници могу да предузму како би дали свој допринос грађењу квалитета (Krnjaja, 2016):
- Размена и сарадња са колегама, децом и породицом (развијање тимског рада; стварање атмосфере где долази до размене искуства, метода рада и визије; грађење квалитета кроз интеракцију свих учесника у васпитно – образовном процесу; размена искуства са колегама…);
- Развијање праксе (развијање нових програма; побољшавање услова за учење и развој деце; уношење промена у начин размишљања и деловања; праћње и уношење иновација; истраживања у пракси; преиспитивање праксе…);
- Стручно усавршавање (развијање себе и своје компетентности; покретање колага на акцију која има смисла за нас; читање стручне литературе…);
- Посвећеност визији и сопственим уверењима (бранити своје мишљење о деци и заштита права детета; агитовање у усклађивању регулативе са вредностима; усклађивање писаних и неписаних правила са вредностима…)
- Ангажовање у стручним и политичким структурама система (активирање у удружењима, укључивање у рад комисија; праћење и информисање о регулативи…)
Концепт професионалних компетенција
Стандарди компетенција за професију стручног сарадника у предшколској установи и његовог професионалног развоја дефинисани су на основу Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 – др. закони, 10/19 и 6/20), Закона о предшколском васпитању и образовању (Службени гласник РС, бр. 18/10, 101/17, 113/17 – др. закон и 10/19), Правилника о основама програма предшколског васпитања и образовања (Службени гласник РС – Просветни гласник, број 16/18), документа Европске комисије о компетенцијама практичара у предшколском васпитању и образовању (Competence Requirements in Early Childhood Education and Care, 2011) и Правилника о стандардима компетенција за професију стручног сарадника у предшколској установи и његовог професионалног развоја (Сл. Гласник РС – Просветни гласник, бр. 3/2021)
Стандарди компетенција за професију стручног сарадника дефинисани су на принципима предшколског васпитања и образовања (Закон о предшколском васпитању и образовању):
– доступност (једнако право и доступност свих облика предшколског васпитања и образовања),
– демократичност (уважавање права и потреба деце и породице),
– отвореност (грађење односа са породицом, школом, локалном заједницом и широм заједницом),
– аутентичнст (целовит приступ детету),
– развојност (развијање различитих облика и програма у оквиру предшколске делатности, континуирано унапређивање кроз вредновање и самовредновање, отвореност за педагошке иновације)
Управо оваква специфичност и јединственост професије стручних сарадника у предшколству доприноси томе да они имају водећу улогу у процесу развоја и промене праксе у предшколској установи.
Професионална компетентност стручног сарадника посматра се кроз јединство димензија знања, умења и вредности, и интегрисане су кроз свакодневну професионалну праксу стручног сарадника. Ово указује на комплексност професије стручног сарадника. Развијање компетентности стручног сарадника је захтеван процес. И управо комплексност процеса упућује на то да захтева системски приступ којим се тај процес подржава.
Правилником су дефинисане пет области компетентности стручног сарадника:
– Стратешко (развојно) планирање и праћење праксе предшколске установе;
– Сарадња и заједништво;
– Развијање рефлексивне праксе предшколске установе;
– Развијање квалитета реалног програма;
– Властито професионално деловање и професионални развој.
Стратешко (развојно) планирање и праћење праксе предшколске установе – подразумева да је управо у овом сегменту стручни сарадник одговоран да преузме иницијативу, како би кроз позитивно лидерство укључивао и друге сараднике. У оквиру ове области као вредности се истичу: доступност, демократичност и инклузиван приступ.
Компетенција је усмерена на сам ниво предшколске установе и односи се на оне сегмете рада за које је стручан управо стручни сарадник.
А да бисмо је развијали, требало би да утврдимо да ли су те вредности и наше вредности. У супротном, нису део реалног контекста.
Ова област компетентности, поред планирања истиче и значај процеса праћења и документовања у коме се праћење рада установе заснива на континуираном праћењу у циљу правовременог реаговања.
Сарадња и заједништво – подразумева грађење културе заједништва са васпитачима, другим сарадницима и стручним сарадницима и директором, али и стварање различитих прилика за сарадњу са породицом и локалном заједницом.
Вредност која се овде истиче јесте прихватање начела да породица има примарну улогу у васпитању деце. Управо ова вредност сугерише да тежимо развијању заједништва са породицом, а да затим у односу на дате вредности и преиспитујемо колико „чујемо“ породицу као и колико сагледавамо њене потребе управо у односу на сам програм, односно колико је наш програм и програм породице.
Развијање рефлексивне праксе предшколске установе – од стручног сарадника се такође очекује да покреће и подржава истраживања праксе, да заједно са колективом (васпитачима, сарадницима, стручним сарадницима, директором…) преиспитује теорију и праксу, да учи кроз акцију… И управо на тај начин стручни сарадник појачава доживљај колективног власништва над променом и гради заједничка уверења о самој пракси. И управо на тај начин отвара простор за даље развијање квалитета рада предшколске установе.
Развијање квалитета реалног програма – огледа се кроз сналажење комплексности облика рада стручног сарадника:
– како флексибилно планира своју подршку појединим тимовима вртића (објеката) у односу на процесе промене који се у њима остварују (у односу на величину Установе, Тим за развојно планирање, Самовредновање, Тим за заштиту деце од злостављања….);
– колико времена проводи у самим вртићима (у зависности од потребе развијања програма, специфичности вртића, подршке кадровима, организације структуре вртића…);
– колико и на које начине заједно са васпитачима преиспитује и утиче на промене реалног програма, културе и структуре установе;
– како он доприноси развијању квалитета физичке средине у вртићу, вршњачке заједнице, учењу у локалној заједници (прављењу контаката, даје подршку учењу)… и тиме директно пружа подршку васпитачима;
– да ли документацију васпитача користи да би заједно са васпитачем анализирао реални програм, водио дијалог о видљивости процеса учења и за осмишљавање начина за покретање дијалога са децом и породицом, или пак документација остаје само форма.
Властито професионално деловање и професионални развој – нарочито важно је да стручни сарадник поседује релевантна теоријска знања, као и да у свом раду делује у складу са принципима предшколског васпитања и образовања и да показује посвећеност и одговорност.
А да ли стручни сарадник заузима и критичко-рефлексивни однос према властитом раду можемо да проценимо у односу на то колико су заступљени принципи на којима се структурира рефлексија:
– партиципативност,
– отвореност према новим и другачијим перспективама;
– прихватање контрадикторних ставова;
– фокусирање на ситуацију, а не на личност;
– фокусирање на разумевање „зашто“ уместо „шта да радим“;
– равнотежа између сигурности и изазова и трагање за могућностима у пракси.
На крају је важно истаћи да би развијао своје компетенције, стручном сараднику је такође потребна подршка.
Како разумемо допринос
Допринос је трећи појам који смо покушали да испунимо заједничким значењем. Сматрали смо да је неопходно да већ на почетку имамо интерсубјективну сагласност шта подразумевамо под доприносом и формирамо појмовни оквир кроз који ћемо посматрати и фокусирати поступке, процесе и области рада у којима се он препознаје. Због тога смо, путем ментиметра, поставили и са групом искоментарисали, три питања:
- Како дајем(о) допринос квалитету?
- Рангирајте (од највећег ка најмањем) области рада у којима дајете највећи допринос
- Ако бисте мерили на скали од 1 до 5 како бисте проценили степен: личне професионалне ангажованости, затим постигнуте ефекте, потом транспарентност улоге и на крају лично задовољство (самоафирмацију)
Слика 1: приказ одговора учесника на прво питање
На почетном узорку од 66 учесника, који су чинили стручни сарадници и сарадници из Центра Београд, добили смо шаролике одговоре на прво питање (што се може видети из „облака речи“, на слици изнад) и кроз дискусију у групи закључујемо да је потребно даље радити на прецизнијем дефинисању шта подразумевамо под доприносом. Кроз даљи рад Програмског одбора са ауторима радова настојали смо да искристалишемо шта је допринос и како га учинити видљивим. То ће бити и један од главних фокуса у модерирању на сесијама током стручних сусрета.
Слика 2: приказ одговора учесника на друго питање
Конкретније питање дало је и конкретнији одговор, па је тако у овој групи испитаника као област рада у којој дају највећи допринос на првом месту грађење односа. Решавање текућих проблема је област рада у којој колеге дају већи допринос, затим следе планирање и развијање реалног програма, а релативно најмање заступљено је документовање.
Када погледамо теме радова које су стручни сарадници и сарадници послали на конкурс видимо сличне пропорције, наиме најзаступљенији су радови који се односе на компетентност у подручју сарадња и заједништво.
Слика 3: приказ одговора учесника на треће питање
Треће питање је подстакло живу дискусију јер се из резултата види одређена несразмера између процењене личне ангажованости и остварених резултата, а када упоредимо ангажованост са видљивошћу несразмера је још већа. Охрабрује да учесници процењују лично задовољство (самоафирмацију) као прилично високу, одмах иза процене ангажовања. Кроз дискусију смо закључили да је зарад очувања свог доживљаја задовољства послом и превенције професионалног сагоревања веома важно радити на уравнотежавању осталих параметара и постизању баланса између ангажовање-ефеката рада и видљивости улоге. Начин да се то постигне је управо кроз развијање компетенција, нарочито у подручју Компетентност за развијање рефлексивне праксе предшколске установе.
Самоевалуација и критичко преиспитивање су основ промене и грађења квалитета праксе и део су одговорности сваког појединца, али професионални развој као процес заједничког преиспитивања и учења и колективно власништво над променом, са једне и колективни професионализам као заједничко настојање давања смисла и сврхе промени културе и праксе предшколске установе, са друге стране, се могу остварити само у заједници учења.
Стручни скуп је управо јединствена прилика стручним сарадницима и сарадницима за развијање компетентности за рефлексивни приступ пракси. Као што знамо унапређивање компетенција захтева системски приступ којим се такав процес подржава, а Удружење стручних сарадника и сарадника предшколских установа настоји да томе допринесе на овај начин, дајући иницијативу и креирајући прилике за учење, стицање знања и умења, али и заступање и промовисање заједничких вредности.
Циљ овог стручног скупа под називом „Професионалне компетенције стручних сарадника и сарадника: допринос грађењу квалитета у предшколској установи“ је да се сагледа допринос који дају стручни сарадници и сарадници грађењу квалитета предшколских установа у Србији. Учесници скупа имаће прилику да размењују искуства и увиде о процесу грађења квалитета уз рефлексију о питању компетентности, истицање јаких страна и указивање на потребе за подршком и ослонцима. Размене које ће се дешавати на скупу треба да покрену процес (само)рефлексије учесника о питању професионалних компетенција, али могу бити и покретачи професионалног развоја и унапређивања компетенција стручних сарадника и сарадника. Важан циљ јесте да се кроз приказ доприноса који компетентни стручни сарадници и сарадници дају (или могу дати) грађењу квалитета предшколских установа, истакну квалитет и значај наше важне и незаменљиве професије.
Литература
Krnjaja, Ž. (2016) Gde stanuje kvalitet. Knjiga 3. Istarživanje sa decom prakse dečjeg vrtića. Beograd. Institut za pedagoška istraživanja, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu
Moss, P. i G. Dahlberg (2008): Beyond Quality in Early Childhood Education and Care – Languages of Evaluation, New Zealand Journal of Teachers’ Work, Volume 5, Issue 1, 03-12
Pavlović Breneselović, D. (2015). Gde stanuje kvalitet. Knjiga 2. Istraživanje sa decom prakse dečjeg vrtića. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu.
Pavlović Breneselović, D. i Krnjaja, Ž. (2021). SNOP – Stručni saradnik kao nosilac promene PU. Kako voditi promenu. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju.
Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovog profesionalnog razvoja (2021). Službeni glasnikRS-„prosvetni glasnik“ broj 3/2021
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2021). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 88/2017, 27/18-dr.zakon.10/2019,27/2018-dr.zakon,6/2020 i 129/2021, 2021.
Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (2021). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 18/2010,101/2017,113/2017.-dr.zakon, 95/2018-dr.zakon, 10/2019, 86/2019- dr.zakon, 157/2020-dr.zakon,123/2021-dr.zakon i 129/2021, 2021.
Аутори: Татјана Ристивојевић, педагог, ПУ „Др Сима Милошевић“, Земун, Београд
др Марија Маловић, педагог, ПУ „Др Сима Милошевић“, Земун, Београд
Катарина Ђурић, психолог, ПУ Чукарица, Београд