ПОДРШКА ДЕЦИ И ПОРОДИЦИ У ВРТИЋУ И КОНЦЕПТ РАНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ
Апстракт: Рад приказује процес грађења инклузивне културе кроз имплементацију Програма ране интервенције у Предшколској установи „11. април“ као и највеће изазове у овом процесу. У приказаним акивностима које су део процеса грађења квалитета предшколске установе допринос стручног сарадника и сарадника огледа се најпре у рефлексивном преиспитивању и унапређивању постојеће културе вртића, посебно културе инклузивности. С тим у вези је и допринос у унапређивању сарадње са породицом кроз остваривање отворене комуникације, стварања услова и прилика за активно учешће и укључивање у непосредни васпитно образовни рад од фазе планирања до евалуације. Бити део Програма чија је главна окосница трансдисциплинарни приступ подразумева континуирано учење, размену знања и искустава, преиспитивање улоге стручног сарадника у погледу могућности, флексибилности, различитих начина учешћа као и сопствених професионалних компетенција, а све у циљу унапређивања постојеће праксе.
Кључне речи: Вртић за свако дете, подршка, разумевање, повезивање и укљученост
Увод
Полазиште
Основно полазиште представљају постојећа инклузивна култура и пракса као и свакодневни изазови у раду предшколске установе у овим областима. Предшколску установу „11. април“, Нови Београд, чине 37 вртића, и 8500 хиљада деце и породица и више стотина практичара. Свакој породици у неком тренутку је потребна подршка. Зато се у нашој установи негује инклузивни приступ као вредност усмерена на свако дете и сваку породицу, и укључивање различитих актера, стручњака и система у пружању подршке. Предшколска установа негује инклузивну праксу, политику и културу од 2004. године. Били смо једна од првих установа које су укључене и развијале су инклузивне пројекте подршке деци са тешкоћама. Као једна од првих предшколских установа укључени смо у Програм имплементације Раних интервенција у Србији. Овај пројекат реализован је уз помоћ Фондације за отворено друштво и Канцеларије Уницефа у Србији, а сада је програм који је део националне стратегије Републике Србије.
Образложење проблема
Благовремено регистровање биолошких и/или социјалних фактора ризика за настанак сметњи у развоју или поремећаја у понашању и пружање подршке породици и детету је најважнији задатак у чему нам програм Ране интервенције даје смернице и подршку а то је међусекторски приступ и заједничко деловање здравства, образовања и социјалне заштите у пружању услуга подршке породицама које имају децу раног узраста, а код којих постоји ризик да ће се до поласка у школу испољити развојно кашњење. Систем раних интервенција предвиђа интегрисане услуге које пружа трансдисциплинарни тим, чији представник, који је примарни пружалац услуга и помаже породици да унапреди своје функционисање, повезује породицу са професионалцима из различитих система, који помажу породици да дефинише циљеве и исходе. Стручњаци из различитих система помажу породици да јачају своје снаге, а не слабости, охрабрује породицу да врши изборе и преузима контролу над ресурсима, и учвршћују међусобну сарадњу и повезаност у функцији најбољег интереса детета.
Циљ
Представљање рада има за циљ приказ праксе у Предшколској установи “11. април“ кроз грађење трансдициплинарног приступа у имлементацији Програма породично оријентисаних раних интервенција. Рад приказује и професионалне компетенције стручних сарадника и сарадника кроз допринос грађењу квалитета који се огледа пре свега у реструктуирању праксе вртића и рекултурацији праксе предшколске установе. У нашем раду приказан је методолошки приступ. Кроз рад се приказује трансдисциплинарни приступ који је спроводио Тим за инклузивно образовање ПУ, у складу са програмом Раних интервенција.
Разрада
Грађење квалитета у предшколској установи
Процес Ране интервенције, од првог контакта са породицом, па до процеса транзиције је индивидуализован, динамичан, прилагођен породици, њеним приоритетима и карактеристикама. У ПУ „11. април“ се реализују различите активности подршке деци и породици уз уважавање различитости породица и потреба и могућности за укључивање – индивудално саветовалиште за породицу којој је потребна подршка, Библиотека асистивних технологија, Пројекте којима се спроводи процес диверсификације, који су намењени и деци и породицама („Ранац за будућност“ (укључивање Рома – Декада Рома), „Мале породичне приче“ (подршка породицама са изазовима), „Клуб квалитетног родитељства“ – подршка позитивном родитељству).
У процесу подршке породицама остварен је континуитет сарадње са интересорном комисијом. Кроз сарадњу се препознају деца и породице којима је потребна додатна подршка из сва три система и у договору са члановима интересорне комисије прави се план подршке за дете. Интересорна комисија у складу са својим овлашћењима препоручује различите врсте помоћи породицама (лични пратилац, остваривање додатка за туђу негу и помоћ, ослобађање трошкова плаћања вртића, остваривање права из области медицинских услуга).
Као значајан ресурс у локаланој заједници остварена је сарадња са ОШ „Нови Београд“. На основу споразума стручњаци различитих профила, дегфектолози, реедукатори психомоторике, логопеди пружали су стручну подршку деци, породици и запосленима у планирању подршке за превазилажење изазова са којима смо се суочавали у непосредном раду. Школа је у својим просторијама организовала радионице за децу и родитеље са циљем подршке у препознавању потреба и изналажења ресурса у локланој заједници.
- На редовним заједничким састанцима прави се план транзиције за свако дете које прелази на наредни ниво образовања.
- Израда индивидуалних планова подршке – интервју и дефинисање функционалних циљева за дете и породицу и израда Индивидуалног плана подршке породицама.
Препознавање потребе за подршком и први кораци:
- Потреба за подршком детету се утврђује:
а) приликом уписа детета у вртић, или б) током боравка детета у вртићу.
А) Приликом уписа у нашу установу, на основу приложених података у стандардном захтеву на нивоу града, родитељи могу навести специфичности породице и детета. Тим за инклузивно образовање обавља разговоре са сваком породицом која је приликом уписа навела специфичност. Разговори се обављају у пријатној атмосфери, њима најчешће присуствују психолог, дефектолог, логопед, социјални радник, васпитач и родитељи са дететом. Циљ разговора је упознавање са специфичностима детета и породице, и на основу добијених података Тим прави план транзиције – укључивање у вртић и групу која је подстицајнија за дете, имајући у виду физичку и социјалну средину.
Б) Током боравка детета у вртићу, васпитач, породица, сручни сарадник могу препознати да је за дете потребна додатна подршка. Укључује се Тим за инклузију и са стручним сарадницима и васпитачима и родитељима праве план подршке за дете имајући у виду јаке стране детета и потребу за подршком.
Без обзира како је утврђена потреба за подршком породица се упознаје са концепцијом програма, питају се шта је за њих важно, и позивају се да буду директно укључени у активноси групе у складу са потребама. Родитељи се упознају са васпитачима, простором, рутинама и пројектним активностима. Формира се мини тим за подршку детету и породици како би процес укључивања детета у групу био што подстицајнији. Мини тим чине стручни сарадници и сарадници (психолог, социјални радник, педагог, дефектолог, логопед, сарадник на превентивно здравственој заштити), васпитачи, родитељи и стручњаци ван установе који раде са дететом. Израђује се план подршке. План подршке се евалуира и мења у складу са потребама детета.
У вртићу „Бисер“ формирано је саветовалиште за породицу које смо опремили захваљујући донацијама БПЦ-а и Канцеларији УНИЦЕФ-а у Београду. Библиотека асистивних технологија, која се налази у овом простору доступна је свој деци и породицама вртића.
Кроз сагледавање потреба заједничким радом свих чланова Тима за ране интервенције уз активно учешће родитеља детета израдили смо Индивидуалне планове подршке. Планови обухватају сваки корак у пружању подршке деци и породицама, те се кроз документовани договор утврђује шта ће бити фокус интервенције, ко ће бити укључен, када, којим интензитетом и где ће се пружати услуге. Планови су динамични променљиви документи који се прилагођавају потребама и могућностима породице и расположивим ресурсима. Планом желимо да обезбедимо остварење свих приоритетних исхода породице.
Допринос стручног сарадника и сарадника у приказаном процесу грађења квалитета предшколске установе
У приказаним акивностима које су део процеса грађења квалитета предшколске установе допринос стручног сарадника и сарадника огледа се најпре у рефлексивном преиспитивању и унапређивању постојеће културе вртића, посебно културе инклузивности. С тим у вези је и допринос у унапређивању сарадње са породицом кроз остваривање отворене комуникације, стварања услова и прилика за активно учешће и укључивање у непосредни васпитно образовни рад од фазе планирања до евалуације. Бити део Програма чија је главна окосница трансдисциплинарни приступ подразумева континуирано учење, размену знања и искустава, преиспитивање улоге стручног сарадника и сарадника у погледу могућности, флексибилности, различитих начина учешћа као и сопствених професионалних компетенција, а све у циљу унапређивања постојеће праксе.
Подручја професионалног деловања стручног сарадника и сарадника у којима су видљиве професионалне компетенције и професионалне компетенције стручних сарадника и сарадника које се осликавају у приказаном деловању усмереном на грађење квалитета предшколске установе
Kомпетентност стручног сарадника и сарадника у овом раду је видљива у највећој мери кроз подручје стратешког (развојног) планирања и праћења праксе предшколске установе, а потом и кроз подручје сарадње и заједништва и подручје развијања рефлексивне праксе предшколске установе.
Имајући у виду подручје стратешког планирања и праћења праксе предшколске установе као најистакнутије, професионалне компетенције стручног сарадника и сарадника које су се у овом процесу грађења инклузивне праксе највише развијале огледају се у знањима која се тичу теоријских и друштвено-културних изворишта сврхе и функција предшколског васпитања и образовања, препознавања места предшколског васпитања и образовања у локалном, националном и међународном контексту, разумевања друштвених и економских тенденција и културних обележја који утичу на рад предшколске установе и савремених приступа програмима предшколског васпитања и образовања и теоријских полазишта на којима се заснивају.
Гледано кроз призму умења, компетентност стручног сарадника и сарадника у највећој мери у овом раду огледа се кроз стратешко планирање и тежњи да се сви аспекти рада установе заснивају на принципима демократске и инклузивне праксе, увиђање улоге специфичности окружења и структуре и културе установе у обликовању праксе установе и неговање позитивне специфичности установе и њеног окружења (специфичности локалне заједнице, просторних услова, колектива, структуре група, карактеристика деце и породице…). Такође, присутно је развијање умењаусмеравања капацитета предшколске установе и сагледавања потенцијала локалне заједнице за организовање различитих облика, програма и услуга у складу са најбољим интересом детета и породице као и успостављања праксе предшколске установе на принципима уважавања различитости (културне, језичке, здравствене, социјалне…), једнакости и осетљивости на дискриминацију и неправду и осмишљава и учествовање у реализацији додатне подршке деци и породицама, посебно деци из осетљивих група.
Закључак
Изазови у процесу реструктуирања праксе вртића и рекултурација исте у контексту преиспитивања постојеће културе инклузивности; начини превазилажења и конкретне промене које је стручни сарадник и сарадник покренуо и водио
У процесу преиспитивања постојеће културе инклузивности у нашој предшколској установи, пре свега смо се сусрели са изазовом разумевања значења појма инклузивности као и значаја инклузивности од стране практичара, па се у вези са тим, улога стручног сарадника састојала у покретању и вођењу стручних састанака који су имали за циљ управо размену у погледу тога како разумемо значење и значај инклузивности, како се наше лично значење рефлектује и огледа у стратегијама које користимо, како креирамо физичку и социјалну средину у вртићу и тако даље. Крајњи циљ оваквих размена био је грађење заједничког значења у области инклузивности. Изазов је представљало и остваривање комуникације и укључивање породица с обзиром да се ради о веома осетљивим категоријама породица са којима је у комуникацији важно показати сензибилисаност, препознати и уважити потребе сваког појединачног детета и породице. У погледу овог изазова, улога стручног сарадника и сарадника састојала се и састоји се од подршке васпитачима у унапређивању комуникацијских вештина за остваривање сарадње са породицом, примене знања стечених на различитим облицима стручног усавршавања у пракси: РБИ интервју са породицом – интервју заснован на рутинама, интервју са васпитачима, израда еко мапе и плана транзиције у сарадњи са породицом, примена циркумплексног модела породичног функционисања итд. У циљу превазилажења овог изазова, у једном од вртића, на иницијативу стручних сарадника и сарадника, формиран је и Центар за ране интервенције који представља, између осталог, не само простор за рад са породицама већ и едукативни и ресурс подршке за све практичаре. Такође, један од изазова у целокупном процесу примене програма породично оријентисаних раних интервенција који и даље траје јесте остваривање интерсекторске сарадње. Наиме, није увек могуће остварити интерсекторску сарадњу у целости односно укљученост сва три система (Предшколска установа – Центар за социјални рад – Дом здравља) најчешће услед преоптерећености и организације посла неког од система. Улога стручног сарадника и сарадника у тим ситуацијама огледа се у тимском разматрању постојећих ресурса и могућности за пружање подршке породици из оквира расположивих система, и планирању подршке. У превазилажењу изазова кључни су тимски рад, континуитет у остваривању сарадње, учења, комуникације, стручно усавршавање.
Наредни кораци у обезбеђивању континуитета процеса грађења квалитета и даље развијање сопствених професионалних компетенција
У даљем развијању односно примени Програма породично оријентисаних раних интервенција у ПУ тежимо бољем повезивању и размени са стручњацима из система здравствене и социјалне заштите ради унапређивања трансдисцилинарног приступа и тиме пружања квалитетније подршке деци и породици, развијању инклузивног приступа у ПУ и различитим облицима стручног усавршавања, најпре хоризонталне размене, у циљу развијања сопствених професионалних компетенција.
Ослонци и потребна подршка
Управо овакав, трансдисциплинарни приступ је истовремено ослонац, извор подршке али и приступ у чијој изградњи и одржавању постоје изазови. Трансдисциплинарним приступом у нашој ПУ допринели смо јачању и грађењу свих аспеката инклузивности. Уколико је детету и породици потребна додатна подршка у вртићу, укључивањем и других система дете и породица добијају подршку која је функционална, повезана, индивидуализована. Стручњаци из система образовања, здравства и социјалне заштите повезивањем ради пружања подршке конкретном детету и породици стичу бољи увид и разумевање проблема детета и породице, развијају своје компетенције, стварају заједницу и мрежу практичара која је функционална, повезана, усмерена ка најбољем интересу детета и породице. Један од изазова у којем постоји потреба за подршком настаје онда када је, најчешће из организационих разлога, отежано повезивање и размена стручњака из различитих система.
Литература
Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovog profesionalnog razvoja (2021). Službeni glasnik Republike Srbije, br.3 od 13 Pavlović-Breneselović, D. (2015). Gde stanuje kvalitet. Knjiga 2. Istraživanje sa decom prakse dečjeg vrtića. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu. Vodič za profesionalce Zajedno do snažnih porodica dece sa razvojnim smetnjama (2022). Unicef Srbija Vodič za porodice Da li želite podršku kroz program ranih intervencija (2020). Unicef Srbija Vodič za porodice i profesionalce Kako se pripremiti za promenu i prelazak u novo okruženje (2021). Unicef Srbija
Јасна Матаруга, социјални радник, ПУ „11. април“, Нови Београд
Наташа Радојевић, психолог, ПУ „11. април“, Нови Београд
Јелена Тришић Стајић, педагог, ПУ „11. април“, Нови Београд
Љиљана Митровић, васпитач, ПУ „11. април“, Нови Београд
Марина Принчевац, педагог, ПУ „11. април“, Нови Београд
УЛОГА СТРУЧНОГ САРАДНИКА У ОСНАЖИВАЊУ ПРАКТИЧАРА ЗА РАЗУМЕВАЊЕ РАЗВОЈНОГ ПЛАНИРАЊА, АКТИВНО ПРАЋЕЊЕ ПРАКСЕ И АКЦИОНО ПЛАНИРАЊЕ
Апстракт: Рад приказује улоге стручних сарадника у развојном планирању установе и још важније освешћивање практичара о повезаности развојног плана установе и развијања програма у васпитној групи вртића. Кроз дугогодишње искуство у раду у предшколској установи приметили смо да практичари не уочавају везу између кровних докумената установе (развојни план, предшколски програм, годишњи план и акциони план установе) и свог непосредног рада са децом кроз развијање програма у васпитној групи вртића. Стекли смо утисак да практичари документа доживљавају као нешто што је изоловано, сувопарно и неразумљиво и самим тим се не увиђа важност повезаности докумената и праксе. Кроз рад приказујемо како смо компетенције стручних сарадника користили да практичарима приближимо и укажемо на важност горе поменутих докумената и њихову уску повезаност. Основни задатак нам је био да у грађењу квалитета, кроз заједничке активности практичари схвате да документа произилазе и осликавају праксу, али служе и као алати за развијање и унапређивање реалног програма у вртићу.
Кључне речи: разумевање, повезивање, планирање, праћење и активно учешће.
Увод
Са почетком примене нових Основа програма „Године узлета“ ускладили смо документа са програмском концепцијом, проучавајући програм, стандарде квалитета рада предшколских установа и пратеће правилнике. На нивоу установе израђен је и усвојен Развојни план установе. Актив за развојно планирање установе на годишњем нивоу издваја приоритетне циљеве из Развојног плана који су преточени у Акциони план установе за текућу годину. Тај план је окосница за Акционе планове вртића, ослањајући се на процес самовредновања (мере самовредновања из претходне године). Практичарима је Развојни план приказан на Васпитно образовном већу, након чега су одржани састанци на нивоу вртића. Носиоци овог процеса су стручни сарадници. Иста процедура се понавља на почетку радне године где се практичарима представљају приоритетни циљеви Развојног плана, кроз Годишњи акциони план установе. Како би практичарима приближили процес акционог планирања договорили смо на нивоу Актива стручних сарадника и Актива за развојно планирање да стручни сарадници у својим вртићима на састанцима анализирају са практичарима Акциони план установе и заједнички конкретизују тај план, тако што планирају промене у простору, сарадњу са локалном заједницом и породицом, а водећи рачуна о мерама проистеклим из процеса самовредновања. Током године практичари уз подршку стручних сарадника прате и вреднују оствареност и реализацију плана кроз процес самовредновања, као и заједничке састанке и хоризонталну размену на којој се примењују технике из Модела ЗПУ. На крају радне године на нивоу сваког вртића практичари вођени стручним сарадницима израђују Извештај о самовредновању и на основу њега праве Акциони план вртића за наредну годину. С обзиром да током целог процеса практичари користе документа установе као полазишта за анализу и рад приметили смо да су им појмови апстрактни и не виде повезаност програмских докумената.
Како смо градили квалитет
Неразумевање програмских докумената од стране васпитача је проистекло из тога што су стручни сарадници преузели на себе акционо планирање и израду програмских докумената. Увидевши то размишљали смо на које начине да укључимо практичаре у акционо планирање вртића и установе. Први корак је био да укључимо практичаре у рад стручних органа установе. Сваки тим установе има чланове из свих структура запослених. На нивоу вртића оформили смо мини тимове, трудећи се да сви васпитачи буду укључени у сваки од тимова. Највећи значај смо препознали у честом окупљању и сусретању на нивоу вртића. Овакви заједнички састанци пружају могућност за размену идеја, дискусију и промишљање. Увиде са састанака смо бележили и оставили смо могућност васпитачима да до следећег састанка допуњавају своје идеје. Овај материјал нам је био окосница за израду Акционог плана вртића. Водили смо се идејом да прилагодимо и имплементирамо Развојни план и сва документа која из њега произилазе у велики број вртића, који се разликују по својој структури и култури. Тешкоћа нам је била да мотивишемо васпитаче да искажу своје идеје и мишљење. Трудили смо се да објаснимо васпитачима да неразумевање појмова не значи нужно непознавање праксе. Заједнички смо тумачили нејасне појмове из Основа програма и програмских докумената, користећи асоцијације и давајући пријемчиве примере. Идеја нам је била да стручни сарадник започне дискусију и усмерава је, док су практичари били активни учесници. Следећи корак нам је био да практичари препознају и повезују појмове у новом светлу са оним што непосредно раде. Практичари који су усвојили и освестили везу између програмских докумената и праксе су пружали подршку осталим колегама, при чему су имали могућност избора начина на који ће развијати овај процес. Кроз интеракцију разумевања и праксе могуће је повезивање Акционог плана установе и вртића, као и само оснаживање практичара за планирање на нивоу вртића.
Допринос стручног сарадника је у сагледавању праксе установе, континуираном праћењу и документовању кључних аспеката рада установе. Стручни сарадник израђује и примењује различите технике документовања и пружа подршку васпитачима у коришћењу истих. У ПУ „11.апил“ сваки вртић има форму за израду акционог плана која садржи области квалитета, приоритетне циљеве и задатке из Развојног плана установе, а активности којима ће се остварити циљеви и задаци, па самим тим и достићи стандарди квалитета рада сваки вртић израђује на основу своје културе, структуре и заједнице вртића. Стручни сарадник сарађује са другим сарадницима кроз рад стручних органа установе, са циљем повезивања докумената и осмишљавањем начина за њихово разумевање у пракси. Такође, сматрамо да је најважнији допринос стручног сарадника у конципирању и осмишљавању стручних састанака са практичарима тако да они буду интерактивни и мотивишући за учеснике. Кроз грађење квалитета професионалне заједнице учења увидели смо промене у перспективи и доживљавању стручних сарадника. Реч сарадник у нашој професији добила је пуни смисао кроз овакав вид рада, комуникације и партнерства са васпитачима.
Сматрамо да у постојећим компетенцијама рада стручног сарадника у нашем конкретном, горе приказаном сегменту рада доминантну улогу имају компетентност за стратешко (развојно) планирање и праћење праксе предшколске установе и компетентност за сарадњу и заједништво.
Компетентност за стратешко (развојно) планирање и праћење праксе предшколске установе види се кроз континуирано праћење и имплементацију стратешких докумената у циљу увиђања потребе за редефинисањем плана и правовременог реаговања, као и проналажење начина за њихову примену у контексту установе. Стручни сарадник континуирано прати и документује кључне аспекте рада установе, примењујући различите технике документовања, увиђа специфичности окружења и структуре и културе установе и обликује праксу негујући позитивне специфичности вртића, установе и њеног окружења. Такође, стручни сарадник планира све аспекте рада установе водећи се принципима демократске и инклузивне праксе.
Компетентност за сарадњу и заједништво уочљиво је кроз иницирање и реализацију различитих видова стручне размене са васпитачима, такође и кроз стварање прилика у којима васпитачи међусобно сарађују и размењују искуства, изазове и проблеме са којима се сусрећу. У приказаном раду види се и међусобна сарадња са практичарима, која чини повезницу са другим стручним сарадницима, директором, локалном заједницом и породицом, кроз рад стручних органа установе.
Закључак
У даљем раду ћемо унапређивати модел усклађивања докумената установе са плановима акције појединачних вртића. Конципираћемо стручно усавршавање практичара у циљу оснаживања да самостално планирају и самовреднују своју праксу и рад вртића. На пољу личног професионалног усавршавања акценат ће нам бити на јачању дигиталних компетенција, у циљу организације хоризонталне размене на нивоу установе. Сматрамо да је важно умрежавање практичара и хоризонтална размена на онлајн платформама, имајући у виду број објеката и запослених у ПУ „11.април“. Такође, овакав вид размене искуства је лакше применљив за сарадњу са другим предшколским установама.
Литература
Pavlović Breneselović, D., Krnjaja, Ž. (2021) SNOP – Stručni saradnici kao nosioci promene, Institut za pedagogiju i andragogiju Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja – Godine uzleta, Beograd: Službeni glasnik RS, br. 88/17 i 27/18 – dr. zakon Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovog profesionalnog razvoja, Službeni glasnik RS br. 3/2021
Ана Бућан, психолог, ПУ ,,11. април“, Нови Београд
Ксенија Коваленко Марковић, педагог, ПУ ,,11. април“, Нови Београд