АКТИВНА УЛОГА СТРУЧНОГ САРАДНИКА У ТИМУ ЗА САМОВРЕДНОВАЊЕ

Апстракт: Рад приказује процес самовредновања који се односи на континуирано критичко преиспитивање постојеће праксе, на развијање критичке свести, заједнички став запослених да анализирају и унапређују квалитет свог рада, као и рад своје установе у циљу пружања подршке добробити деце и породице. Кроз процес самовредновања акценат смо ставили на улогу стручног сарадника у Тиму и тимски рад у установи. Желели смо да прикажемо процес самовредновања који је настао кроз заједничка промишљања, размене идеја, отвореност, уважавање туђих мишљења и перспектива као и покушаја да се оне разумеју. Приказане су промене које су настале код појединаца, на нивоу Тима али и заједнице која је истовремено учила, расла и мењала се у професионалном смислу. Освестили смо значај самовредновања и рад на развијању и примени инструмената за вредновање и самовредновање различитих области и укључивање других актера (деце, родитеља, локалне заједнице), што је допринело унапређењу наших компетенција.

Кључне речи: самовредновање, тимски рад, заједница, процес, преиспитивање

Грађење квалитета

Тема је важна јер указује на улогу стручног сарадника у грађењу културе самовредновања, преиспитивању сваког појединца о сопственој пракси и професионалној одговорности.

Током стицања самоувида разматрали смо какви смо практичари, какви желимо да будемо и шта нам је све потребно на путу промене и развоја. Код практичара је уочена недовољна мотивисаност за укључивање у рад тима, самопроцену сопственог рада, рада Установе и разумевање стандарда и индикатора вредновања. Као конкретну акцију стручни сарадник је усмерио своју пажњу на сагледавање постојећих потенцијала практичара, охрабривање на двосмерну комуникацију и размену искустава, како би се разјасниле постојеће дилеме и потешкоће у раду. Уочене разлике у мишљењу, разумевању и тумачењу послужиле су нам као прилике за конструктивну комуникацију и заједничко учење, грађење квалитета и промену уверења.

У процес самовредновања укључили смо родитеље, практичаре и децу. Циљ нам је био да област „Васпитно – образовни рад“ сагледамо из улога различитих актера, да препознамо своје снаге и слабости кроз специфичности установе и тумачења стандарда квалитета рада.

Сваки наш вртић има своју структуру (наменски прављени објекти, адаптирани објекти за боравак деце и потребе породица, обухват деце и број запослених) и културу (тимски рад, односи, сарадња са родитељима, стручно усавршавање запослених).

Ове специфичности су важне за васпитно-образовни рад, његово планирање и развијање реалног програма, стварање и уређење физичке и социјалне средине за учење и развој деце. Улога стручног сарадника је да заједно са практичарима препозна културу и специфичности објеката и да кроз процес самовредновања дође до резултата: шта је оно у чему смо добри и шта би требало унапредити у даљем раду.

Квалитет смо градили преиспитивањем:

правила о коришћењу простора, опреме, материјала и времена;
мењањем и уређењем простора, прилагођених потребама реализације пројеката;
структуирањем простора у ком се истицао процес учења;
коришћењем простора локалне заједнице за истраживање, игру и учење деце и дворишта вртића за сусретања и сарадњу деце различитих узраста;
смањивањем социјалне сегрегације бављењем пројектим активностима различитих група;
грађењем вршњачких заједница у којима су видљиви пријатељски односи;
грађењем групног идентитета заједнице;
организовањем хоризонталних размена међу запосленима у различитим објектима.

Стручни сарадник са васпитачима кроз размену мишљења, обиласком објеката, консулатицијама са стручним радницима и децом, анкетирањем и интервјуисањем родитеља и увидом у педагошку документацију има увид о култури свих објекта и њиховим специфичностима.

Допринос стручног сарадника у процесу грађења квалитета у предшколској установи

Циљ стручног сарадника био је оснаживање и јачање практичара за подстицање заједничког рада, квалитетније спровођење процеса самовредновања, обезбеђивање позитивне атмосфере и заједничког рада, спремности и отворености за промене кроз уважавање разних улога свих учесника процеса.

Кроз професионално ангажовање стручног сарадника иницирани су чести састанци уз уважавање и договор свих учесника у размени. Значај самовредновања откривали смо кроз радионице које је водио стручни сарадник: “Из различитих углова свих актера самовредновања„ и „Образложење стандарда“. Радионице су чланови Тима најпре реализовали у својим објектима са стручним радницима а затим заједно образлагали и сумирали резултате на састанцима Тима са стручним сарадницима. Уочили смо своје јаке и слабе стране што нам је помогло да на основу заједничких закључака и разумевања стандарда креирамо инструменте за спровођење процеса самовредновања а самим тим и покретањe промена које су постале видљивe.

Приликом спровођења самовредновања изазов је био:

заједничко разумевање и образложење стандарда и индикатора, где смо уз подстицање стручног сарадника унапредили размену мишљења и идеја и дошли до заједничког закључка;
сагласност о употреби одређених метода, инструмената и техника.

Анализирајући постојећу праксу у Установи размишљали смо шта је то што је добро у начину рада Тима, што би требало да задржимо а шта је потребно да променимо и унапредимо.

Током процеса самовредновања коришћене су: дескриптивна метода, образложење стандарда, анкете и интервјуи за стручне раднике и родитеље, консултације са децом, преглед педагошке документације и чек листа, непосредан увид у уређење простора и обилазак група деце. Изабране методе коришћене су у циљу прикупљања што поузданијих података о раду у нашој Установи и сагледавању различитих аспеката из перспективе извора и доказа у процесу самовредновања. Подаци које је Тим за самовредновање прикупио били су квантитативни и квалитативни, јер се током израде инструмената водило рачуна о принципу триангулације која се односи на обезбеђивање података из три различита извора. Подаци који су добијени квантитативно повезани су са квалитативним подацима и на основу њиховог поређења донети су закључци о присутности показатеља. На овај начин добијена је објективна слика стања у области коју смо испитивали а на основу података израђен је извештај са јасним препорукама и мерама. Након увида у извештај приступило се изради Акционог плана за унапређење рада у сарадњи са другим тимовима. Акциони план за унапређење квалитета рада израђује Стручни актив за развојно планирање, који разматрају Тим за обезбеђивање квалитета и развој установе и Тим за самовредновање. Потом се прати и вреднује примена акционог плана.

Наше снаге биле су: Тимски рад и заједништво, искуства која смо стекли током менторске подршке, професионалне компетенције стручних сарадника и дугогодишња пракса у процесу самовредновања. За јачање компетенција стручног сарадника допринело је похађање обука: „Стручни сарадници као носиоци промена“ – СНОП и „Самовредновање квалитета рада ПУ“, као и учешће у пројекту Завода са просветним саветником Дубравком Јовановић – „Унапређивање квалитета предшколског васпитања и образовања кроз унапређење механизама за вредновање предшколских установа и развој система подршке“.

Практичари су имали прилику да кроз Тимски рад и јасно дефинисане улоге чланова промишљају, повезују се са практичарима из других објеката, створе климу заједништва, развијају вештине рада у тиму, критичку свест, слободно изражавање, активно учешће, препознавање својих снага и слабости, одлучивање и преузимање одговорности настале вођењем процеса промена од стране стручног сарадника.

Схваћена је важност и значај процеса самовредновања. Стечен је увид у поступак процеса самовредновања и давање личног и професионалног доприноса сваког члана Тима. Владала је атмосфера заједништва уз уважавање мишљења и потреба појединца и породице као и њихових идеја у изради и креирању процеса самовредновања. Саморефлексија и заједничка рефлексија, акције које предузимају практичари, представља најважнији процес развоја рефлексивне васпитно – образовне праксе. Рефлексивна пракса пружа помоћ практичарима и стручним сарадницима да схвате где се налазе на свом путу професионалног развоја.

Садржаји рада и размена мишљења били су у функцији унапређења рада Установе, развоја деце и заједнице при чему се водило рачуна о грађењу заједнице у којој вртић постоји и њеним ресурсима који деци могу да буду места за игру, учење и истраживање.

Питања која смо постављали тицала су се идентификовања подручја промене која ће имати највећи утицај на рад тима и установе; Препознавање стратегија и вође који ће допринети промени и како можемо осигурати одрживост промене. Уочили смо да сви воле и желе да буду значајни чланови заједнице и допринесу развоју праксе. Било је потребно да сви схватимо на који начин можемо акцијом унапредити свој рад и рад установе и тиме осигурамо успех наше заједнице.

Стручна служба је промишљала заједно са васпитачима. Стручни сарадници нису давали готове одговоре, већ су усмеравали васпитаче својим питањима: Где смо сада, где желимо стићи, и на који начин то можемо постићи? Да ли су у осмишљавању и уређењу простора учествовала деца, родитељи и васпитачи? Да ли смо нешто могли другачије да урадимо? Да ли се у вртићу стварају ситуације за интеракцију међу децом различитог узраста? Како је текао процес заједничког учења? Да ли су деца била задовољна? Шта је новина у процесу учења? Да ли је основ за планирање било посматрање, слушање и праћење дечијих потреба и интересовања? Како се уважавају идеје, иницијатива и предлози деце и родитеља?

Отежавајући фактори били су:

– организациона структура (број деце у групама) која утиче на интеракцију међу децом и стварању тешкоћа у смисленом учењу, консултовању деце, праћењу заинтересованости и дечије игре;

– недовољно материјлно-техничких средстава.

Стратегије су биле: смањити број деце у групи, пратити реакције деце током интеракције и провокације пројеката и подржати истраживање и учење смислено деци. Организовати ситуације у којима има интеракције међу децом различитог узраста. Успостављање сарадње са фирмама у локалној заједници (набавка рестлова, материјала и средстава).

Компетентност стручних сарадника /сарадника

Кроз овај рад стручни сарадник је развијао своје компетенције за сарадњу и заједништво на основу сагледавања и критичке анализе рада Установе кроз активну улогу у Тиму за самовредновање како би покренуо процес грађења квалитета.

Захваљујући континуираним едукацијама, применом одређених знања, умења и дефинисањем постављених вредности дошли су до изражаја квалитетнији начини рада стручног сарадника у тимском раду. Ово је стварање нове слике о себи и тражење смисла у позитивном мењању себе.

Кроз искуства хоризонталних размена на састанцима Тима јачали смо компетенције стручних сарадника и васпитача и градили заједницу која учи и ослања се на своја знања, умења и вредности, уважавајући потребе деце и родитеља.

Улога стручног сарадника је у овом случају лидерска јер се огледа у вођењу и учешћу у раду тимова на нивоу Установе, као и развијању и подржавању тимског рада међу члановима.

Закључак

Увидели смо да су чланови Тима спремнији да преиспитују своје ставове и праксу, да на састанцима влада атмосфера у којој се подржава повезивање практичара и влада узајамна подршка у изношењу идеја и размени мишљења. Чланови су отворенији и компетентнији да самостално организују састанке у својим објектима и да деле своје увиде са колегама. Препознали смо да је за одржавање постигнутих промена и унапређење праксе неопходно континуирано састајање ради хоризонталне размене. Ту се огледа култура вртића као заједнице оних који у њему раде, уче и стварају позитивну атмосферу за истраживање и лично и професионално преиспитивање и напредовање.

Литература

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, (2019). „Godine uzleta“: Osnove programa predšklskog vaspitanja i obrazovanja,Beograd: Prosvetni pregled. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja(2021), Pravilnik o standardima kompetencije za profesiju stručnog saradnika u PU i njegovom profesionalnom razvoju, Beograd. Ministrastvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (2022) „ Samovrednovanje u predškolskim ustanovama-Vodič za zaposlene u PU“, Beograd

Јелена Рикало- педагог, педагошки саветник, ПУ „Пионир“ Јагодина
Весна Остојић- помоћник директора, ПУ „Пионир“ Јагодина
Мирјана Димитријевић – васпитач, ПУ „Пионир“ Јагодина

НЕГОВАЊЕ ВРЕДНОСТИ САРАДЊЕ, ЗАЈЕДНИЧКОГ УЧЕШЋА И ПОДЕЉЕНЕ ОДГОВОРНОСТИ НА НИВОУ ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У ЦИЉУ БРИГЕ ЗА ДЕЦУ И ПОРОДИЦУ

Апстракт: Знамо да је породица примарни и најважнији васпитач деце и да се снаге детета огледају у снагама родитеља. Кроз праксу смо уочили да родитељи и стручњаци из области образовања, здравствене и социјалне заштите имају заједнички циљ – квалитетан развој детета. И зато су се различите институције у нашој Општини повезале како би били подршка деци и родитељима, свако из своје улоге практичара и у оквиру свог сектора, а опет да на тај начин сви заједно креирамо такво окружење и систем који ће бити подржавајући и за децу и родитеље. Главни допринос стручних сарадника у овом процесу био је сагледати потенцијале локалне заједнице и усмерити капацитете за организовање различитих програма и услуга намењених деци и њиховим породицама у складу са њиховим аутентичним потребама.

Кључне речи: локална заједница, партнерство, породица

Увод

Оно на шта смо посебно поносни јесте да смо у протеклих неколико година, ми као установа били иницијатори институционалног повезивања на нивоу општине у циљу подршке деци и породицама. Највећа снага наше општине је у томе што већ дуго радимо на унапређивању интерсекторске сарадње кроз низ различитих активности још од 2018. године. У досадашњим активностима сарађивали су представници Локалне самоуправе, Дома здравља, Центра за социјални рад као и представници различитих институција и организација у окружењу који чине Локалну радну групу на нивоу Општине Тител која се бави бригом о деци и породици.

На основу саморефлексије након досадашњих заједничких акција, радна група је уочила недостатак у области праћења и препознавања потреба које различите породице могу имати на свом путовању старања о детету и за главни циљ смо поставили стремљење ка заједничком учешћу и подељеној одговорности свих практичара релевантних за ову област, односно на усаглашавање активности на нивоу општине и заједничког делања свих практичара. Поред низа активности на нивоу локала, додатну подршку и ресурсе смо потражили кроз учешће у различитим пројектима: Супер, Инклузивно ПВО, Подстицајно родитељство, Брига о родитељима/старатељима кроз које смо се додатно повезали тако да се радна група састајала по потреби и у складу са планираним активностима у оквиру наведених пројеката. Наш задатак је био да водимо рад групе и да са сваког састанка изађемо са постигнутим договором за наредну акцију. Питали смо се каквој пракси тежимо, заједнички дефинисали приоритете и путем различитих акција мењали и праксу и културу.

Усмереност на сарадњу са практичарима као димензија грађења квалитета

Осим што смо се ми у установи фокусирали на запослене, децу и родитеље, трудили смо се да руководимо радном групом на општинском нивоу како бисмо обезбедили континуитет и испратили цео процес грађења подстицајног окружења за децу и родитеље.

Како бисмо уважили све учеснике, трудили смо се да процес промене водимо уз континуирано вредновање рада кроз фокус групе и разговоре у којима су учествовали родитељи, запослени у предшколској установи али и другим институцијама што свакако поткрепљује неговања принципа развојности у нашој личној пракси и шире. На фокус групама Локалне радне групе се дискутовало о томе како разумемо шта је потребно породицама у нашој Општини као подршка, којим ресурсима располажемо, и шта видимо као могући допринос свих релевантних институција на путу грађења подршке деци и њиховим породицама. Неким фокус групама су присуствовали и чланови Савета родитеља. На овај начин смо градили заједничко разумевање међу различитим учесницима о важности укључености различитих институција у бригу о деци и породици.

Након дефинисања приоритета, дефинисали смо план акција и договарали улоге. Заједнички допринос професионалаца из различитих установа игра значајну улогу у процесу имплементације и реализације различитих активности у циљу подршке деци и родитељима. Сматрамо и да повезивање различитих стручњака, пружа осећај сигурности родитељима, али такође, ова врста умрежавања пружа довољно информација, примера добре праксе, и критичког промишљања о новим начинима рада као и стратешком планирању како да унапредимо праксу вртића.

Не можемо а да не поменемо да смо осим визије и циљева посебно дефинисали и вредности које су нам биле компас у вођењу промена. Кроз разговор и увидима смо једни другима помогли да идентификујемо заједничке вредности које смо дефинисали као “Уважавање примарне улоге родитеља у васпитању деце на раном узрасту и значај укључености различитих система као ресурс за подршку деци и породици“ што је представљало кључну подршку и ветар у леђа и када је процес био изазован и непредвидив.

Од промена у структури до промена у култури

Сарадња са различитим институцијама је отворила нове перспективе у погледу развијања реалног програма. Планиране посете са запосленима у окружењу обезбећују деци нове доживљаје и искуства која доприносе новим сазнањима и учењима али и томе да деца себе перципирају као важне учеснике у заједници. У циљу заједничког истраживања током пројеката, васпитачи све више користе широке могућности локалне заједнице.

Родитељи су се укључили и у активности уређења и опремања инспиративне средине за учење у ходницима и холовима. На овај начин су заједнички простори наших вртића постали место сусретања деце различитих узраста и одраслих, запослених и породица. Овако дефинисани простори су приближили родитељима живот и рад наше установе и подржали пут развоја од “родитеља сарадника“ до “партнера у развијању програма“. Партнерске односе са породицом градимо кроз узајамно поверење и поштовање, уважавање перспективе са друге стране, кроз сталну отворену комуникацију и дијалог, као и спремност на промене. Ослушкивање и анкетирање родитеља је показало да оно што им недостаје и што им је важно јесте да имају обједињене све релевантне информације везане за родитељство на једном месту. Тако смо дошли на идеју да израдимо Водич за родитеље, који се налази у свим установама локалне заједнице и где свака установа и институција представља спектар својих услуга које су креиране у циљу подршке родитељима и родитељству.

Приликом анкетирања представника локалне заједнице, дошли смо до нама веома важних увида који су се односили на промену парадигме улоге и учешћа вртића у животу заједнице. Не само да смо ми из вртића почели другачије да перципирамо локалну заједницу него и они нас. Осим свакодневне сарадње у циљу развијања пројеката, деца су све чешће препозната као сарадници у организацији и реализацији различитих манифестација и активности на нивоу локала. 15. Јуна. 2023. године у општини Тител је по први пут одржана манифестација под називом “Родитељи у центру пажње“. На манифестацији је учествовало преко 250 деце заједно са њиховим породицама из свих општинских места, као и све релевантне институције које су представиле спектар својих услуга креираних у циљу подршке деци и њиховим породицама У сарадњи са центром за социјални рад и удружењем грађана Свим срцем за Тител, учествовали смо у акцији прикупљања дечјих играчака, сликовница, бојанки и прибора и опремању разиграних простора у Дому здравља, Центру за социјални рад и другим институцијама, где је идеја да родитељи и деца док чекају на неку услугу проводе време у игри и међусобној интеракцији. Тако су и други простори у локалној заједници постали разиграни и добили функцију подршке грађења односа на релацији родитељ-дете.

Професионалне компетенције стручних сарадника као ослонац грађења квалитета

Компетентност за стратешко (развојно) планирање се у самом раду огледа баш у настојањима стручних сарадника да кроз различите активности увиђају специфичности и ресурсе целе локалне заједнице како бисмо планирали и реализовали активности намењене деци и родитељима у складу са најбољим интересом детета и породице а уз подршку свих релевантних актера у заједници.

Компетентност за сарадњу и заједништво смо имплементирале кроз иницирање и организовање различитих облика сарадње пу са другим организацијама и институцијама као и кроз допринос видљивости улоге и значаја ПУ и ПВО у локалу кроз различите акције и активности. Грађењу квалитета смо допринеле кроз своје ангажовање у иденификацији ресурса заједнице, планирању активности и усмеравању праксе према најбољим интересима деце и породице.

Кључна улога стручног сарадника је била да уоквири главне увиде и подели их са локалном радном групом. Сарадња и иницијатива у изградњи партнерства су допринеле јачању подршке од стране различитих учесника, чиме се унапредило целокупно искуство и квалитет предшколске установе. Главни допринос стручних сарадника у овом процесу јесте што смо радили на трансформацији културе установе у правцу партнерства са породицом и локалном заједницом, а све то кроз низ акција и активности. Осим што смо руководиле радом локалне радне групе, израђивале смо мапе потенцијала и ресурса у окружењу, користиле различите догађаје на локалном нивоу како бисмо промовисали програм и рад вртића, учествовале на различитим манифестацијама, осмишљавале различите промотивне материјале на тему подршке деци и породици, промовисале пво и подизале свест о важности укључивања деце раног узраста у систем и заједно са васпитачима смо континуирано преиспитивале која места у локалној заједници можемо користити као места истраживања у оквиру пројеката.

Досадашње активности као мотивација за наредне кораке

Настојаћемо да и даље пружамо подршку деци и родитељима, свако из своје улоге практичара и у оквиру свог сектора, а опет да на тај начин сви заједно креирамо такво окружење и систем који ће бити подржавајући за децу и родитеље. Грађење квалитета праксе је континуирани процес трансформације културе кроз рефлексивно преиспитивање кључних димензија контекста праксе вртића. Како бисмо постигли што боље резултате у овом процесу, неопходно је и даље оснаживање практичара, као и повезивање на локалном нивоу.

Свесни смо чињенице колико је важан допринос сваког члана тима, као и сарадња са локалном заједницом. Кроз заједнички рад можемо даље обликовати ефикасно и подржавајуће окружење за децу и родитеље и допринети позитивним променама у ширем друштвеном контексту. Област у којој можемо и даље да се развијамо јесте креирање програма бриге о родитељима/старатељима, па нам је с тога циљ да унапредимо и подржимо васпитаче, њихове компетенције и вештине а самим тим и родитеље како бисмо обезбедили холистичку подршку деци. Потребно је да развијамо умења успостављања односа са родитељима/старатељима, сагледавања потреба породице у различитим, за породицу осетљивим, периодима и пружање адекватних, индивидуализованих облика подршке.

Литература

Pravilnik o standardima kvaliteta rada ustanove (2018). Sl. glasnik RS – Prosvetni glasnik, broj 14/2018. Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovog profesionalnog razvoja (2021). Sl. glasnik RS , Prosvetni glasnik, broj 3/2021 Krnjaja, Ž. (2016). Gde stanuje kvalitet (Knjiga 3)-Razvijanje prakse dečjeg vrtića.Beograd:IPA Pavlović-Breneselović, D. i Krnjaja, Ž. (2018). Građenje kvaliteta u praksi vrtića. Odgojno-obrazovne teme, 1(1-2), 25-47. Slunjski, E. (2018). Izvan okvira 3, Vođenje prema kulturi promjene. Zagreb: Element.

Ана Бешењи, психолог, ПУ „Плави чуперак“, Тител
Далија Тодић, дефектолог, ПУ „Плави чуперак“, Тител

У сусрет шеснаестим стручним сусретима