ГРАЂЕЊЕ МРЕЖЕ ПОДРШКЕ ДЕЦИ И ПОРОДИЦИ У ВРТИЋУ – ЖИВОТ СА ДИЈАБЕТЕСОМ

Апстракт Деца са дијабетесом и њихове породице се у свом свакодневном функционисању суочавају са разним изазовима и тешкоћама и потребно је пуно труда улагати у стварање што квалитетнијих услова за њихов раст и развој, како у породици, тако и у вртићу. Начин на који ће дете прихватити и живети са дијабетесом зависи највећим делом од начина на који се одрасли у његовом окружењу односе према томе. Због тога је потребно препознати потребе деце и породице, разумети, охрабрити и подржати их у прилагођавању и начину функционисања. Увиђајући значај ове теме, први корак била нам је њена актуализација, а потом и активно промишљање о могућим начинима подршке родитељима и практичарима. У настојању да пружимо подршку, водили смо се уверењем да је међусобно поверење и заједничко разумевање које се гради на релацијама међу одраслима, основ за стварање сигурног окружења за сву децу. 

Кључне речи: Подршка деци и породици, заједничко разумевање, грађење поверења

Увод

Из године у годину повећава се број деце предшколског узраста са дијагнозом дијабетеса. Дијагностификовање дијабетеса код детета предшколског узраста је велики шок и захтева велику промену у свакодневном животу детета и функционисању целе породице – мења се начин исхране,  односно  количина и врста хране, распоред оброка и физичке акивности, узимање терапије, носи се на телу сензор за мерење нивоа глукозе, присутан је ризик и страх од могућих компликација…

Приметили смо да деца која имају ову дијагнозу, иако су уписана у вртић, често изостају или у бораве вртићу кратко. У комуникацији са практичарима и родитељима, закључили смо да постоји несигурност у начину пружања подршке и велики страх од могуће грешке и код родитеља и код практичара запослених у вртићу. То је био повод и разлог за осмишљавање и планирање начина на који ћемо унапредити васпитно -образовну праксу и омогућити подршку добробити и учешћу за свако дете и породицу.

Фокус група са родитељима

Први корак се састојао од иницијативе и организације фокус групе са родитељима деце која болују од дијабетеса типа један и уписани су у нашу Установу.  Контактирали смо сваког родитеља појединачно. Приликом тог првог контакта са родитељима, потврдиле смо значај важности актуализације ове теме и потребу за персонализованом подршком. Договорили смо заједнички састанак. Теме о којима смо разговарали су: улога родитеља и породице у прихватању живота са дијабетесом, важност осамостаљивања детета и отворене комуникације у породици али и у вртићу. Значајан део разговора смо посветили функционисању деце у вртићу, евентуалним тешкоћама и начинима на које се могу превазићи.  

Родитељи из различитих вртића и група су имали у првом заједничком сусрету прилику да се упознају,  да разговарају о својим искуствима у вртићу, размене дилеме, размишљања и предлоге и на тај начин се и повежу. На крају смо разменили и информације о подршци која се може добити од разних Удружења, о начинима на који деца реагују на активности ван вртића и, касније, током одрастања. Са родитељима који имају тешкоће у добијању подршке и сарадње у вртићу је договорено да ћемо се, у сарадњи са службом за превентивно здравствену заштиту и васпитачима из конкретних вртића, за свако дете договорити и персонализовано испланирати начин пружања подршке у њиховим вртићима. Повратна информација коју смо добили од родитеља је да им је овај сусрет био веома користан. 

Увиди које смо на реализованој фокус групи направиле су да већина родитеља има поверења у васпитаче. Хвалили су њихово ангажовање и комуникацију коју имају са њима. Неке од реченица које смо чули су биле „…односе се према њему као да је њихово дете…“ или „ништа им није проблем“…“имам поверења у васпитаче…“. Поред оваквих искустава, постојале су и ситуације у којима деца не долазе у вртић или бораве кратко, јер постоји страх у вртићу или инсистирање да дете долази у вртић у пратњи родитеља или личног пратиоца. Добијени увиди били су нам веома значајни у планирању даљих корака.

Подршка практичарима

Након фокус групе са родитељима следећи корак је био пружање подршке практичарима, те је у том циљу организован едукативни састанак са васпитачима и медицинским сестрама за превентивну здравствену заштиту  који у групи имају дете са дијабетесом. Поред најважнијих информација о животу са дијабетесом, о променама које се дешавају у животу и детета и целе породице,  колегинице су имале прилике да виде и пример из праксе једног вртића, а затим и да добију савете и смернице медицинске сестра са дугогодишњим искуством из Дечије болнице и удружења „Плаво срце 021“. Рефлексивни осврт присутних је показао да је овакав начин рада – правовремена и стручна едукација за све који треба да обезбеде сигурно окружење за дете, веома смислена и корисна. 

Радионица за родитеље и васпитаче

Квалитет смо даље градили реализовањем заједничке радионице за родитеље и васпитаче. Циљ радионице је био да родитељи и васпитачи заједно анализирају неке од ситуација које су уобичајене за особе са дијабетесом, да разговарају о питањима, дилемама, тешкоћама које се могу десити у вртићу и предложе могућа решења. Примери и искуства родитеља и васпитача које смо чули током ове радионице,  понека суза и осмеси које смо разменили показали су да у групи практичара и родитеља постоји велика потреба за међусобним повезивањем, да постоји разумевање и поверење, као и спремност да се нешто ново научи. 

У планирању и реализацији свих описаних активности поред стручних сарадника, учествовали су и васпитачи и медицинске сестре за превентивно здравствену заштиту. Користили смо, као ресурс, и лично искуство које неке од колегиница (васпитач, сестра за превентивну здравствену заштиту, стручни сарадник) имају са дијабетесом, јер је то допринело заједничком промишљању и разумевању и донело квалитет више предузетим активностима. 

Сарадња са Удружењем родитеља деце оболеле од дијабетеса „Аларм“

Сарадња са удружењем огледала се у размени релевантних информација које се односе на подршку родитељима деце оболеле од дијабетеса типа 1. Сматрали смо значајним да се родитељи упознају са активностима удружења које су првенствено усмерене на пружање подршке и информисање о свим значајним питањима из ове области. Удружење је организовало Трибину Улога здравства у образовним системима и спорту, код деце и младих оболелих од дијабетеса, у чију реализацију се укључила и Јадранка Лукић, која је том приликом говорила о психолошким аспектима дијабетеса. Трибину су испратили родитељи и практичари наше Установе у великом броју,  велики број колега из основних и средњих школа, здравствених институција и локалне самоуправе, што нам је још једном потврдило значај и важност бављења овом темом.

Предузете активности су допринеле да васпитачи и родитељи кроз отворену комуникацију, граде односе поверења и међусобног уважавања, те заједничким снагама раде на креирању сигурног окружења у коме ће свако дете имати прилику да се игра и учи са својим вршњацима, да буде срећно, остварено и прихваћено. 

Допринос стручних сарадника се неоспорно види у развијању осетљивости на потребе породице и детета кроз преиспитивање професионалних знања, очекивања и могућности и разумевање перспективе породице. Стручни сарадници су свој допринос остварили стварањем могућности за различите начине повезивања породице и вртића, стварањем услова за пружање специфичне подршке породицама у осетљивим периодима и према специфичним потребама, оснажујући родитеље кроз групе подршке које имају своју психолошку снагу и терапијски ефекат. Допринос стручних сарадника у односу на остале практичаре огледа се у развијању културе заједништва, грађењу заједнице учења засновану на принципима тимског рада. Такође се огледа и у пружању стручне подршке васпитачима и сестрама за превентивно здравствену заштиту да кроз дијалог и активно промишљање развију стратегије за додатном подршком деци и породици, предузимањем конкретних активности.

Професионалне компетенције стручних сарадника које се осликавају у приказаним активностима усмереним на грађење квалитета предшколске установе, се у првом реду односе на неговање демократског и инклузивног приступа предшколском васпитању и образовању, што представља једну од кључних вредности на којима се програм темељи. Стварањем услова за развијање осећаја заједништва, подржавањем и стварањем прилика у којима васпитачи, медицинске сестре за превентивно здравствену заштиту и родитељи размењују искуства и међусобно сарађују, стручни сарадник показује и развија компетентност за сарадњу и заједништво. Културу заједништва са породицом развија кроз креиране ситуације и активности засноване на узајамном поверењу, уважавању и размени. Стварајући овакве прилике стручни сарадник доприноси промени културе установе, која у првом реду подразумева грађење односа поверења и сарадње међу свим актерима, што је предуслов у остваривању основних принципа предшколског васпитања и образовања. 

Закључак

Наредни кораци у пружању подршке породици и деци оболелој од дијабетеса видимо у даљем окупљању групе за подршку која ће се бавити темама које смо препознали за важне и значајне: фазе у суочавању са дијагнозом, промена породичних рутина, увођење Протокола у поступању са децом оболелом од дијабетеса у вртиће. Оно што препознајемо као значајно је овакав модел пружања подршке и другим породицама из осетљивих група, који се дефинитивно показао као значајан и снажан ослонац и подршка за родитеље и за практичаре. Ослонац препознајемо у повезивању са локалном заједницом у првом реду са удружењима родитеља, као и у стварању даље мреже подршке која би укључивала спортске клубове, високе школе и сл.

Литература

Miškeljin L., Vranješević J., Jovanović O., Lazarević M., Tomašević T. (2021). Vodič za uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Institut za pedagogiju i andragogiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu. Jalom I., Lešč M. (2013). Teorija i praksa grupne psihoterapije,  Psihopolis institut doo, Novi Sad. Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Godine uzleta (2018). Prosvetni pregled, Beograd. Marović A. (2021) Slatki život – Samo plivaj! Priručnik  za roditelje o dijabetesu tip 1, Udruženje za prevenciju i lečenje šećerne bolesti „Melitus“ Beograd

Јадранка Лукић, психолог, ПУ „Радосно детињство“ Нови Сад
Мина Панић, педагог, ПУ „Радосно детињство“ Нови Сад

УЛОГА САРАДНИКА У ИСТРАЖИВАЊУ, КРОЗ ГРАЂЕЊЕ ОДНОСА СА ДРУГОМ ОБРАЗОВНОМ УСТАНОВОМ

Апстракт: У раду смо приказали улоге стручног сарадника, педагога за физичко васпитање, у успостављању сарадње са Високошколском установом из Бујановца, иницирање и реализацију истраживања које се бави значајном темом физичког развоја деце, гојазношћу. Истичемо проактивну улогу стручног сарадника у грађењу квалитета кроз покретање и реализацију истраживања. Приказали смо методологију и резултате истраживања али и импликације на непосредне активности у самом вртићу. Кроз јасније сагледавање појаве гојазности постале су јасније активности које треба реализовати за спречавање ове појаве. Значајан допринос у истраживању дали су и васпитачи али и родитељи који су се показали као неизоставни партнери у грађењу односа.

Кључне речи: истраживање, гојазност, превенција, сарадња

Увод

Kao стручни сарадник за физичко васпитање са компетенцијама које поседујем а у свакодневном раду са децом, приметила сам да она  све теже самостално  обављају задатке који им се постављају и да им је потребна додатна подршка и помоћ, а  да би телесна тежина могла да има везе са тим. На основу података и мерења деце које спроводе сестре на превентивној здравственој заштити два пута годишње, пожелела сам да озбиљније приступим могућем проблему. Директорицу сам упознала са оним што бих истраживала и пренела јој идеју да успоставимо сарадњу са Високошколском установом из Бујановца и заједно спроведемо истраживање. Прво сам се интересовала о томе какви су резултати у свету што се тиче гојазности деце.

Гојазност јесте све већа брига света у развоју. Од 1980. године број прекомерно ухрањених и гојазних учетворостручила се. У земљама у развоју између 1980. и 2013. године, преваленца гојазности код деце и адолесцента порасла је са 8% на 13%, како за дечаке тако и за девојчице (Gebremedhin,2015). У данашњем окружењу примамљивост јефтине и укусне хране са високим садржајем шећера, соли и масти може ограничити могућност да деца науче да воле и прихватају здраву храну. То доводи до исхране богате намирницама са високом енергетском вредношћу и слабо конзумирање воћа, поврћа, сложених угљених хидрата, меса и млечних производа са ниским садржајем масти. Аутори сматрају да је неопходно предузети превентивне мере како би се тренд раста преваленце прекомерно ухрањене и гојазне предшколске деце зауставио и да је гојазност главни фактор ризика за многе незаразне болести као што су дијабетес, кардиоваскуларне болести и карцином. Ова појава код деце предшколског узраста расте и њој се посвећује све већа пажња. Илић (Ilić,2014) истиче да поремећаји у ухрањености деце у овом узрасту могу да оставе последице по организам у виду неадекватног физичког раста, умањених когнитивних и моторичких перформанси, као и последице на социјално-емотивни развој. 

Са професором  др Душаном Николићем, предавачем са Високе школе за васпитаче у Бујановцу, договорили смо сусрет и поставили неке од смерница нашег истраживања. Др Душан Николић је из уже области спорта и физичког васпитања и аутор је неколико радова на ову тему. Након консултација одлучили смо да истражимо преваленцу гојазности предшколске деце у ПУ „Наше дете“ у Врању. За нашу установу битан је сам проценат гојазне деце и превентивне мере које ће уследити након добијених резултата. Професор Николић је желео да истражи постоји ли  повезаност између прекомерне ухрањености/гојазности и социо-економског статуса родитеља, свакодневих рутина, образовања родитеља, трајања дојења, степена ухрањености родитеља, подручја на коме живе деца, навика у исхрани,и др.

Грађење квалитета у установи

Како бисмо кренули са истраживањем , потребно је било одржати заједнички састанак са директорицом установе и професором Николићем  и предочити јој ток истраживања. Њена подршка током истраживања и сарадња су јако битни како би тимски реализовали све договорено.

Први корак у истраживању била је сарадња са породицом и прикупљање сагласности родитеља како би деца учествовала. Упознали смо Савет родитеља са начином и динамиком истраживања и на тај начин укључили породицу у оно чиме ћемо се бавити. Као главна спона између родитеља и сарадника били су васпитачи без чије помоћи и сарадње би све било теже и другачије. Оне су родитељима поделиле сагласности и утицале на велики одазив. Након добијања сагласности, са сестрама на ПЗЗ-у, мерили смо телесну тежину и висину деце. Резултате смо обрадили, а за дефинисање гојазности користили смо индекс телесне масе – ИТМ.

По дефиницији WHO (Светска Здравствена Организација) прекомерна тежина и гојазност су код деце и адолесцената, као и код одраслих, дефинисане као неуобичајено или прекомерно нагомилавање масти које може да угрози здравље. Код деце и адолесцената ИТМ се израчунава на исти начин као и код одраслих и представља однос телесне масе у килограмима (kg) и квадрата телесне висине у метрима (kg/m²). 

Актуелна патофизиолошка дефиниција гојазности се односи на појаву прекомерног нагомилавања масног ткива изнад неке, арбитрално договорене вредности, а у случају дечијег узраста када је ИТМ изнад 95. перцентила за одговарајући узраст и пол ИТМ се користи и за дефинисање клиничке гојазности , па сходно томе дете са ИТМ изнад 97.перцентила у односу на старост и пол се сматра гојазним. Радна дефиниција дечије гојазности је ИТМ већи од 85. перцентила. Морбидна или озбиљна гојазност се дефинише као ИТМ изнад 99.перцентила за узраст и пол (Ilić, 2014).

Табела 1. Категорије ухрањености

Методологија истраживања

Узорак испитаника чинила су деца старости од 3 до 7 година из ПУ „Наше дете“ из Врања. Истраживање је обухватило само ону децу чији су родитељи потписали сагласност да њихово дете може да учествује у истраживању. Пример сагласности дат је у прилогу. Сагласност је потписало око 600 родитеља из установе, а за потребе овог рада издвојили смо узорак од 106 детета вртића „Наше дете“, највећег објекта наше установе.

Узорак мерних инструмената

Како бисмо израчунали ИТМ била нам је потребна телесна висина, телесна тежина и календарска старост детета. Календарска старост детета преузета је из картона који се налазе у предшколској установи. Мерење висине тела (Слика 1) вршено је антропометром GPM (Швајцарска) код испитаника који стоји на хоризонталној равној подлози у усправном ставу са испруженим леђима и спојеним петама. Доња страна крака антропометра постављена је на најистуренији део темена главе (vertex). Резултат мерења очитаван је са тачношћу 0,1cm.Мерење телесне масе (Слика 2) вршено је електронском вагом Tefal 6010 (Француска) код испитаника који је, минимално обучен, стајао на стајној осовини ваге мирно у усправном ставу. Резултат мерења очитаван је са екрана ваге са тачношћу од 0,1kg.

   Слика 1. – Мерење телесне тежине                                           

Слика 2. – Мерење телесне висине

Резултати

Табела 2. Фрекфенца гојазности према WHO

Након обраде података утврдили смо следеће: Од укупног броја испитаника 1% је неухрањено, 79% је нормално ухрањено, 10% је прекомерно ухрањено, а 10% гојазно. Подаци показују да деца у нашем вртићу не заостају за децом из Европе и Северне Америке кад је гојазност у питању.

Закључак

Након добијених резултата, као сарадник за физичко васпитање и на основу компетенција које имам, у сарадњи са васпитачима и другим установама, предложићу како кроз игру да превентивно делујемо на гојазност, кроз организацију излета, пешачења, боравка на отвореном, као и директним укључивањем сарадника у пројекте васпитних група.

У сарадњи са нутриционистима установе, родитељима ћемо презентовати резултате истраживања и одржати предавање на тему гојазности. 

Наставићу са биомоторичким праћењем деце у сарадњи са родитељима и са стручњацима различитих профила (лекари, нутриционисте, физијатри). Основа за све је отвореност и комуникација, као и сарадња свих учесника у правилном расту и развоју детета.

На нивоу установе формиран је Тим „Радост кретања“  који ће се бавити планирањем различитих активности васпитно-образовног рада заснованих на континуираној анализи потреба деце и породице, планирањем културних, спортских и јавних манифестација, дефинисањем начина континуираног праћења и вредновања реализације планираних активности као и сарадњом са тимом за инклузивно образовање на координацији активности у пружању додатне подршке деци. Такође, план је и идентификовање места у локалној заједници која су подстицајна за игру и истраживање деце и учешће у обезбеђивању могућности њиховог коришћења, као и давање предлога и идеја којима се подстичу и интегришу здрави стилови живота у пракси вртића. Сваки вртић има свог представника који координира у сарадњи са сарадником за физичко. На месечном нивоу заједнички доносимо план који се реализује током тог месеца а све са циљем да се васпитачима олакша едукативни рад са децом и родитељима.

Кроз рад смо пробали да  представимо улогу стручног сарадника у умрежавању са другим установама, начин покретања сарадње, истраживање у циљу промене васпитне праксе, развијања педагошких знања рефлексивним приступом теорији и пракси посредством истраживања, као и кроз сарадњу са другим запосленима у установи (Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovog profesionalnog razvoja (2021). Кључна компетенција је за властито професионално деловање и развој.

Кроз сарадњу са образовном институцијом, ми се фокусирамо на развој дугорочних циљева и исхода, као базичних компетенција успешног људског функционисања, развоја и учења. Са новим основама програма „Године узлета“, практичари све чешће увиђају важност сарадње са локалном заједницом. Као педагог за физичко васпитање, сарадњу са окружењем у највећој мери развијам са образовним и спортским институцијама, које нам пружају велике могућности у подршци свеукуопног дечјег развоја. Кроз ово истраживање као сарадник желела сам да подстакнем васпитаче да промишљају на који начин да користе ресурсе у локалној заједници, како да прихвате промене и допринесу свом професионалном развоју.

Литература

Anzman, S. L., Rollins, B. Y., & Birch, L. L. (2010). Parental influence on children’s early eating environments and obesity risk: implications for prevention. International journal of obesity, 34 (7), 1116-1124. De Onis, M., Blössner, M., & Borghi, E. (2010). Global prevalence and trends of overweight and obesity among preschool children. The American journal of clinical nutrition, 92 (5), 1257,1264. Gebremedhin, S. (2015). Prevalence and differentials of overweight and obesity in preschool children in Sub-Saharan Africa. BMJ Open, 5 (12), 1-7. Ilić, B. (2014). Determinante gojaznosti dece predškolskog uzrasta, Doktorska disertacija. Univerzitet u Kragujevcu: Fakultet medicinskih nauka. Lanigan, J., Barber, S., & Singhal, A. (2010). Prevention of obesity in preschool children. Proceedings of the Nutrition Society, 69 (2), 204-210. Nikolić, D., Gadžić, A., & Stamenković, S. (2022). Overnutrition and obesity of preschool children. Facta Universitatis, Series: Teaching, Learning and Teacher Education 6 (2), 197-217.  Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovog profesionalnog razvoja (2021), Službeni glasnik Republike Srbije, br.3/2021-55, str. 9-10.

ПРИЛОГ 

РОДИТЕЉИМА ДЕЦЕ КОЈИ ПОХАЂАЈУ

ПРЕДШКОЛСКУ УСТАНОВУ „НАШЕ ДЕТЕ“ ВРАЊЕ

Предмет: Сагласност родитеља за коришћење тежине, висине и календарске старости њихове деце у истраживачке сврхе.

Поштовани родитељи,

професори – истраживачи са Високе школе за васпитаче из Бујановца, која послује у оквиру Академије струковних студија Јужна Србија, истражују степен ухрањености предшколске деце на Југу Србије. Досадашња истраживања на ову тему у Европи и Свету показала су да је проценат прекомерно ухрањене и гојазне деце у сталном порасту нарочито у земљама западног света и у земљама у развоју. Алармирани таквим подацима желимо да утврдимо каво је стање међу нашим малишанима. У циљу добијања комплетне слике стања ухрањености у нашем округу потребни су нам подаци о тежини, висини и календарској старости вашег детета. Ти подаци се налазе у ПУ „Наше дете“ коју похађа ваше дете, а овим путем Вас молимо да нам дате сагласност да те податке користимо у истраживачке сврхе.

Напомена: Подаци о тежини, висини и календарској старости вашег детета биће коришћени искључиво у истраживачке сврхе и неће ни на који начин бити злоупотребљени. 

Потпис једног родитеља:

       _____________________________

Марија Алексић, педагог за физичко васпитање, ПУ „Наше дете“ ,Врање
Лидија Петковић, васпитач – директор, ПУ „Наше Дете“, Врање