OДРЖИВОСТ РЕАЛНОГ ПРОГРАМА КРОЗ ПРОЦЕС ЗАЈЕДНИЧКОГ УЧЕЊА И УЧЕШЋА ДЕЦЕ И ОДРАСЛИХ
Апстракт: Рад приказује заједништво и одрживост реалног програма у реалном времену. Развијање вртићке заједнице учења различитих могућности за децу, родитеље и локалну заједницу, у којој су сви усмерени једни на друге, повезани истим циљем, а то је добробит деце. Тим стручних сараданика кроз непосредно учешће иницира покретање акција развијања реалног програма за сарадњу и заједништво. Наша пракса, наше континуирано учење, истраживање, сарадња, коришћење свих расположивих ресурса, ширење заједнице учења, подигло је нашу свест о властитим вештинама и знањима. Суочили смо се са нашим професионалним манама, ограничењима и искористили за напредовање, померања властитих граница и критичком промишљању о сопственој пракси одрживости реалног програма. Специфичности вртића и његову културу нисмо мењали, флексибилно смо планирали подршку развијајући компетенције учесника.
Кључне речи: култура заједништва, заједничко учење, повезивање, поверење, уважавање
Увод
Укључивање и разумевање перспективе родитеља у циљу различитих облика сарадње и начина учешћа које траје неколико година. Сређено двориште вртића летњом позорницом и еко баштом. „Еко башта“ је део ритуала вртића у којој здраву храну заједно узгајају деца, запослени и родитељи. Деца бораве на разним локацијама у селу, као простирима за игру и учење у којима богате доживљаје, проширују искуства, истражују, откривају, решавају проблеме и трагају за одговорима. Заједница директно обликује услове и начине одрастања детета – непосредно окружење. Окупили смо око програма, позитивне, радознале људе, разних профила, занимања, знања, вештина и створили од њих сараднике и партнере.
Изазов за стручног сарадника као носиоца промене је била одрживост промене. Узајамно усклађивање, предузимање иницијативе, отвореност, подржавање, комуникација, размена, поузданост, ослањање и рачунање на подршку друге стране су била питања и дилеме на које смо наишли.
Компетентности и успешност у обављању онога што је до стручног сарадника је поштење, говор истине и прихватње реалног стања. Суочили смо се са не разумевањем природе промена и актуелном праксом онога што стварно радимо.
Почињемо од ствари које већ радимо, преиспитујемо шта је добро у њима, куда идемо и шта желимо – какву праксу да развијамо. Промена се не уноси као готово решење, то је процес преиспитивања наших сазнања, осећања и воље. Промене се иницирају и усмеравају, али се не могу унапред обликовати и предвидети, јер суштина промене је у њеном аутентичном процесу. Заједничко промишљање стручних сарадника и преиспитивање да ли у довољној мери промовишемо осећај заједништва и подстичемо активно учешће у развијању групне културе.
На састанцима водимо корисне разговоре који нам помажу да учимо из искуства и како можемо побољшати ко још може да буде укључен и шта нам је све потребно? Чему тежимо да бисмо обезбедили да деца буду активна. Потребно је да предвидимо и планирамо места за развијање физичке активности, прилике за конкретне практичне активности, промене слике о васпитачима и њиховој улози, промена слике о родитељима, промене слике о детету и промене слике о сврси предшколског васпитања и образовања и коме је намењено. Стручни сарадници предузимају иницијативу по својим афинитетима, постајемо партнери, схватајући да практичари, који живе у овом вртићу знају шта деца желе, како и са чиме располажу и на кога могу да рачунају.
Васпитач обезбеђује да учење деце у активностима буде у складу са игровним обрасцем који укључује добровољност, иницијативу, динимачност, договарање, сарадњу, посвећеност.
Стручни сарадници су од првог дана били укључени у све активности, улоге у овом процесу су биле вешеструке са циљем да покушамо да отворимо све димензије језгра промене, као заједнице која учи.
Тим стручних сарадника је урадио анализу Акционог плана и у складу са планираним темама/пројектима пружао подршку свакодневном разменом, организовњем радионица, формирањем родитељске групе за подршку, заједничке активности са родитељима и децом и повезивање са локалном заједницом.
Успостављена је сарадња и активности реализоване у дворишту вртића са планинарским друштвом, а мештани села су мапирали браништа за прављење дечје планинарске стазе. У процесу истраживања са децом на терену дошло се до идеје и осмисли смо корачницу – химну малих планинара. Прављење постера са активностима и порукама да „Вас подсећа да брига о добробити треба да буде део свакодневновних рутина“.
Следећи корак је заједничко промишљање у процесу мењања физичке средине где смо градили односе. Водило се рачуна о жељама и потребама деце, искуству васпитача који рефлектују заједничке идеје и вредности. Консултације и заједничко посматрање стручних сарадника и практичара дечје игре, допринели су превазилажењу почетних дилема.
Наредни корак је био идентификовање места у локалној заједници која су подстицајна за игру и истраживање деце.
Стручни сарадници су имали задатак да пруже подршку Тиму практичара у развијању заједнице учења у коју су сви били равноправно укључени, деца, породица и локална заједница као место учења.
Вртић сагледавамо као простор рефлексивне праксе, што подразумева стално преиспитивање односа, који треба да су засновани на уважавању, размени и подршци.
Промене и увиди:
Кроз континуирану двосмерну комуникацију охрабривањем свих учесника процеса учења, уважавајући притом, све њих, као партнере створили смо услове за дечје целоживотно учење, базирано на холистичком приступу.
Јачајући своје компетенције, јачане су и компетенције деце, васпитача и родитеља. Игра као основа и спона међу учесницима континуирано је развијала наше односе.
Компетентност за сарадњу и заједништво стручних сарадника, компетенција васпитача у развијању професионалне праксе и развијање сарадње и заједнице учења, функционалне компетенције родитеља, социо-емоционалне компетенције деце у реализацији теме/ пројекта „Мали планинари” ујединили су се у чврсту заједницу учења једне мале локалне заједнице. У договору са васпитачем, радећи у тиму, ширили смо пројекат организујући физичку средину, преузимали конкретне активности, свако из своје области, тражећи сараднике у учењу- професионалце из разних области, као инспираторе за дечју игру, сазнавање и истраживање.
У заједници учења свако је нашао своје место. Градећи односе, градили смо себе, учили, мењали свој угао гледања, слушали друге и схватили њихове потребе. Наша међусобна зависност постала је мотив за наше лично и професионално развијање.
Закључак
Сматрамо да је улога стручног сарадника, веома значајна у грађењу квалитетних односа у рефлексивној пракси, у вредностима које промовишемо као и у подизању културе вртића. Унапређење квалитета праксе је допринело развоју компетенција тако што се формирала јака мрежа активних учесника у којој свако из своје перспективе, своје потенцијале уграђује у процес заједничког учења и истраживања. Развијањем компетенција и њиховим оснаживањем је подстакло бољи развој праксе у садашњости и охрабрило практичаре и све учеснике у процесу учења да се ослободе и критички преиспитају своје компетенције личне и професионалне и унапреде их у потпуности вођени променама у образовању.
Литература:
Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovom profesionalnom razvoju (2021), Beograd Pavlović – Breneselović, D. i Krnjaja Ž. (2021). Stručni saradnik kao nosilac promene u predškolskoj ustanovi, Beograd: Institut za pedagoška istraživanja, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu. „Године узлета“: Основе програма предшколског васпитања и образовања (2019), Београд: Просветни преглед
Марија Боснић, педагог Ивана Ђурђановић Филиповић, педагог за музичко васпитање Елида Чекеревац, педагог за физичко васпитање Бранислава Марјановић, васпитач ЈПУ „Пчелица“, Ниш
СТРУЧНИ САРАДНИК КАО КОМПОНЕНТА КВАЛИТЕТА УВОЂЕЊА У ПОСАО ПРИПРАВНИКА
Апстракт: Рад приказује процес унапређивања праксе менторства/приправништва кроз креирање програма за увођење у посао приправника у контексту несклада између постојеће законске регулативе за полагање испита за лиценцу и актуелних потреба праксе. Полазећи од анализе тренутне праксе у установи и консултација са представником високошколске установе за образовање васпитача, стручни сарадници су креирали програм који је имао за циљ да се током приправничког стажа пружи подршка и менторима и приправницима, да и ментор и приправник буду активни учесници и партнери у професионалном развоју тј. да уче један од другог. Кроз овај рад аутори дају одговор на питање како омогућити приправницима увођење у посао у време када је приоритетно обезбедити да се и сама установа развија, да имплементира нове Основе програма Године узлета. Такође приказују и улогу стручног сарадника који је покретач, креатор, и активни учесник у реализацији програма увођења у посао приправника, али и у мењању културе и структуре установе, развијању сарадње, заједништва и рефлексивне праксе у вртићу.
Кључне речи: приправник, ментор, квалитет, програм, стручни сарадник
Увод
Менторско приправничка пракса од великог је значаја како за професионални развој приправника тако и за ментора, али и за укупни развој предшколске установе. По доласку у установу приправник се сусреће са светом рада у коме је неопходно да се уклопи у нову социјалну средину, да адекватно одговори на задатке који посао васпитача доноси, да сарађује са колегама и родитељима (Завод за унапређивање образовања и васпитања, Центар за професионални развој запослених у образовању, 2012). Како би успешно савладао све ове изазове неопходно је да приправник има професионалну и континуирану подршку, нарочито узимајући у обзир тренутну сложеност праксе у којој је и менторима још увек потребна подршка за имплементацију нових Основа програма „Године узлета”.
Анализирајући током јануара 2024. године искуства са провера савладаности програма увођења у посао приправника, затим искуства приправника и ментора током приправничког стажа, оспособљеност приправника током иницијалног образовања, а преиспитујући и сопствену улогу у процесу увођења у посао приправника, стручни сарадници схватају да је неопходно унапредити менторско приправничку праксу на различитим нивоима, од програмског до практично-организационог.
На програмском нивоу било је неопходно ускладити увођење у посао приправника тако да се уваже потребе праксе и рад по новој програмској концепцији са постојећом законском регулативом за полагање испита за лиценцу, која је остала непромењена. На практично-организационом нивоу било је потребно обезбедити прилике за професионалну и континуирану подршку и приправницима и менторима, пре свега од стране стручних сарадника. Дотадашња улога стручног сарадника углавном се односила на повремену помоћ приправницима и менторима, подршку у процедурама и испуњавању формалних услова и на крају учешће у комисији за проверу савладаности програма увођења у посао приправника.
Нови програм увођења у посао приправника
Установа је 2021. године започела процес имплементације нових Основа програма „Године узлета” што је значило и напуштање праксе усмерених активности. Тиме је настало својеврсно преклапање програма, а чини се да је процес напуштања усмерених активности текао брже него развијање пројектног приступа учењу у складу са новом програмском концепцијом. То је створило и конфузију у раду ментора и приправника. Постављало се питање како припремати приправнике за полагање испита за лиценцу који подразумева извођење усмерене активности, ако приправник у пракси нема прилике да их види и практикује. Са друге стране, постављало се и питање како ћемо припремати приправнике за будућу праксу и развијање интегрисаног приступа учењу ако рад током приправничког стажа базирамо на усмереним активностима. Узимајући у обзир овај контекст праксе, затим чињеницу да је одређени број приправника током иницијалног образовања имао онлајн наставу и није обављао праксу у вртићима због Корона вируса, да су на студијама мало учили о новој програмској концепцији, стручни сарадници су одлучили израдити програм који би представљао синтезу методички заснованих активности са једне и интегрисаног приступа учењу са друге стране.
У циљу јаснијег сагледавања студијског програма и његових исхода, аутори су позвали представника Академије струковних студија Шабац, одакле долази највећи број приправника, и том приликом представили нацрт новог програма увођења у посао приправника. Добили су информације о процесима усклађивања иницијалног образовања са новом програмском концепцијом и Стандардима компетенција васпитача, али и потврду увида да тај процес иде споро и да иницијално образовање у недовољној мери припреми васпитаче за захтеве праксе. Добили су позитивне критике и за идеју и за предлог програма, а ускоро је уследио и позив да га представе на Каријерним данима које организује та високошколска установа. Од фебруара 2024. године прва група приправника започела је свој приправнички стаж по новом програму, а у априлу месецу промовисан је на Каријерним данима у Шапцу.
Сам програм конципиран је из два дела. Први део се односи на нове Основе програма и развијање интегрисаног приступа учењу и састоји се од шест тема:
- Законске основе рада ПУ са акцентом на Правилнику о стандардима компетенција за професију васпитача
- Уређење простора у складу са концепцијом „Године узлета”
- Развијање теме/пројекта и улога васпитача
- Инклузивност као принцип у „Годинама узлета”
- Документовање
- Постављање личних циљева и SWOT анализа.
Други део програма се односи на припрему и реализацију 6 методички припремљених активности у сарадњи са ментором.
Рад Актива ментора и приправника
У договору са руководством установе формиран је Актив ментора и приправника (у даљем тексту Актив) кога чине сви приправници и њихови ментори, а радом Актива руководе стручни сарадници, педагог и психолог – аутори програма. Рад Актива треба да обезбеди планско и континуирано учење и ментора и приправника, прилике за учење у сарадњи и заједништву и развијање рефлексивног приступа пракси. Актив се састаје 6 пута, у оквиру сваке од 6 тема из првог дела програма.
У оквиру сваке теме приправници раде практичне задатке уз подршку ментора, након чега следи састанак Актива ментора и приправника на коме се тема обрађује кроз практичне вежбе, приказ праксе, анализу и дискусију. У зависности од теме разликују се и задаци па приправници имају задатке да врше самопроцену компетенција и анализу самопроцене, да анализирају простор у односу на критеријуме, да планирају поступке васпитача у процесу развијања пројекта, да анализирају литературу уз употребу инсерт технике и слично. Сви ови задаци се не остварују кроз непосредан рад са децом већ кроз промишљање, анализу и дискусију и имају за циљ да нагласе да је непосредан рад са децом само део васпитачког посла, а да планирање и промишљање значајно одређују његов квалитет. На самим састанцима Актива заједнички се анализирају појединачни задаци и дају повратне информације. Улога стручних сарадника је вишеструка и огледа се у припреми и слању задатака са материјалима и упутствима за рад на задатку, прегледању задатака и давању повратних информација, организацији рада Актива, припреми и вођењу активности на састанцима Актива.
Промене и увиди:
Након прве групе приправника која је завршила увођење у посао по овом програму и анализе евалуационих упитника за менторе и приправнике стручни сарадници су дошли до увида које ће користити за даље развијање и унапређење самог програма.
Већина приправника програм оцењује као тежак и захтеван, а кроз рад и размену долази се до сазнања да је већина кроз иницијално образовање недовољно оспособљена за коришћење литературе, за целоживотно учење, самостално трагање за знањима и рефлексивни приступ сопственој пракси, а и да су недовољно припремљени за професионалну улогу васпитача онакву какву дефинише Правилник о компетенцијама васпитача и програм Године узлета.
Са друге стране, мотивација ментора је ниска, често су то васпитачи који имају додатне ангажмане и који немају довољно времена и енергије за посвећен и континуиран рад са приправницима, а управо то се од њих очекује у овом програму. Ментори наводе да су напори стручних сарадника да се програм структурира, да имају унапред познату динамику и распоред обавеза олакшали њихов рад са приправницима, да осећају подршку али да то често није довољно. Потребно је дефинисати критеријуме за избор ментора и на нивоу Установе радити на мотивацији колега за ову улогу. Стручни сарадници су предложили да се учешће ментора у раду Актива ментора и приправника бодује као стручно усавршавање унутар установе. Очекују да ће се та ситуација поправити након реализације обуке за менторе коју је најавио ЗУОВ и за који се пријавило неколико наших колега.
Кроз рад на унапређивању менторско – приправничке праксе отворила су се нека кључна питања:
1) Какво је иницијално образовање васпитача? Са каквим знањима, вештинама и вредностима приправници долазе у установу?
2) У којој мери програм увођења у посао припрема приправника за будућу праксу, за примену интегрисаног приступа учењу?
3) На који начин обезбедити подршку менторима у процесу увођења у посао приправника?
Закључак:
У раду је приказан континуитет рада стручних сарадника у процесу увођења у посао приправника. Континуираном подршком ослањајући се на своје компетенције за стратешко и развојно планирање аутори су креирали потпуно нов програм рада за менторе и приправнике. Сагледали су реалне потребе праксе али и развоја установе и преузели акције чији циљ је унапређење рада ментора и приправника а тиме и квалитета у Установи. Кроз евалуацију програма од стрaнe ментора и приправника настављају рад на његовом унапређењу. Подстицали су сарадњу и заједништво и кроз тај процес унапређивали и своје компетенције. Повезали су се са високошколском установом која образује васпитаче и допринели отворености установе и њеној промоцији међу будућим колегама. Одрживост овог програма има за циљ неговање целоживотног учења као једне од водећих вредности наше установе, промоцију сталног процеса усавршавања и рефлексивног приступа .
Литература:
Mentor i pripravnik – vodič za nastavnike, vaspitače i stručne saradnike (2012), Beograd, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. Šijaković, T, Marušić Jablanović, J. Đerić, I, Blagdanić, S, Đelić, J. (2023) Mentorstvo – vodič za nastavnike u školama, Beograd: Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Pravilnik o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (2022) Sl. Glasnik RS – prosvetni glasnik, br. 22/05, 12/08, 88/15, 105/15, 48/2016 i 9/22. Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju vaspitača i njegovog profesionalnog razvoja (2018). Službeni glasnikRS-„prosvetni glasnik“ broj 16/2018. Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovog profesionalnog razvoja (2021). Službeni glasnikRS-„prosvetni glasnik“ broj 3/2021. Pavlović Breneselović, D., Krnjaja, Ž. (2021) SNOP – Stručni saradnici kao nosioci promene, Institut za pedagogiju i andragogiju. Ranković, J. (2023.a). Vaspitač između lične procene i stvarne spremnosti za izazove.U Radosavljević, S. (ur). Zbornik radova i sažetaka sa Trećeg kongresa stručnih radnika predškolskih ustanova Srbije: Podrška dobrobiti deteta – odgovornost celokupnog društva (str. 161-163). Smederevo: Newpress. Malović, M. (2023а). Program uvođenja u posao. U Radosavljević, S. (ur). Zbornik radova i sažetaka sa Trećeg kongresa stručnih radnika predškolskih ustanova Srbije: Podrška dobrobiti deteta – odgovornost celokupnog društva (str. 161-163). Smederevo: Newpress.
Катарина Плећић, Драгана Золотић ПУ „Милица Ножица“, Ваљево