У сусрет седамнаестим стручним сусретима

НА ПУТУ ДО ЗАЈЕДНИЦЕ ПРАКСЕ – ПРОЦЕС ПРОМЕНЕ ПРАКСЕ КРОЗ РЕФЛЕКСИВНА ПРЕИСПИТИВАЊА

Апстракт: Рад представља преиспитивање праксе две установе које теже да развију заједницу праксе у којој сви доприносе мењању реалног програма вртића. Кроз процес заједничког преиспитивања и учења надограђивали смо професионална знања и развијали компетенције у дијалогу са вртићким заједницама и са ментором, спољним сарадником. Изазове са којима смо се сусретали користили смо као референтне тачке сагледавања сопствене улоге. У развијању рефлексивне праксе свој допринос смо дали професионалним умрежавањем и планирањем заједничких акција са васпитачима. Улога стручног сарадника била је да својим знањима, умењима и вредностима подстиче грађење односа заснованих на уважавању и поверењу и да учествује у стварању заједнице у којој се подржава заједничко учење, сарадња и заједништво.

Кључне речи: заједница праксе, преиспитивање праксе, трансформација установе

УВОД

Промене у пракси се не дешавају по процедурама које можемо стандардизовати. „Технократски приступ променама у образовању“(Крањаја, 2014:8)  кроз усавршавање практичара различитим обукама, самоиницијативним усавршавањем и организованом мобилизацијом практичара не доводи до одрживости промене у вртићу. Заправо, практичарима је потребна „стална интеракција са другима који покушавају да одговоре на слична питања или се суочавају са сличним проблемима у пракси“ (Крњаја, 2014:14). Од педагога се очекује да континуирано развија способност теоријске рефлексије у пракси и праксом и размишљањима о њој изграђује нову теорију. Такав однос према пракси доводи практичаре у улогу рефлексивног практичара који истражује различите начине деловања као одговор на различите изазове у пракси. Из улоге рефлескивног практичара сагледавали смо колико знамо о новој концепцији, колико је разумемо, шта желимо постићи и како можемо подстакнути промене досадашње праксе. Такође смо сагледавали  тешкоће са којима се сусрећемо током развијања реалног програма и које стратегије можемо користити како би изашли у сусрет изазовима. Кроз размене и дијалоге вртићких заједница, организоване обиласке група и менторске подршке спољних сарадника бавили смо се питањима разумевања програма, повезаности и заједништва међу групама, организацијом простора у складу са пројектима, тумачењем дечје инцијативе и начинима подршке истраживању. Тежимо да развијемо „заједницу праксе“ (Wenger, 1988:2).  у којој сви учесници деле своја размишљања, питања, запажања и доносе одлуке о промени праксе. Заједница праксе је предуслов за суштинску промену праксе. Тако се ствара отвореност припадника заједнице који се окупљају и имају заједнички интерес да међусобно деле своја знања, вештине, умећа и искуства учећи једни од других. Заједничка добит је дељење личних идеја, тражења најбољих решења и стварање иновација као и спремност за промену и развој  на личном и професионалном плану. Заједница се развија у ситуацијама које су важне члановима и подразумава развијање заједничког разумевања праксе и жељу за променом.

Изазови и покренута питања

Како би развијали заједницу праксе важно је осмислити стратегије развоја вртића. У планирању стратегија подршке установама укучили су се саветник и спољни сарадник наше Школске управе кроз менторске посете. Саветници Школске управе којој припадају предшколске установе „Пионир“ из Јагодине и „Дечја радост“ из Ћуприје донели су одлуку о пружању менторске подршке вртићима наших установа. Ментор је сачинио „План менторске подршке“ вртићима. У вртићким заједницама стручни сарадници су размењивали своја мишљења и дилеме са којима се сусрећу у раду и допринели су преиспитивању праксе и покретању питања која могу водити промени. Изазови са којима смо се сусрели били су успостављање заједнице учења, мотивација за критичким промишљањем о пракси, и потребом васпитача да праксу мењају. У претходном периоду када смо на вртићким састанцима примењивали сценарије предложене моделом заједнице учења долазило је до отпора васпитача према питањима које ми покрећемо. Научени искуством, сада смо се водили питањима и проблемима који су проистекли изворно од васпитача. Разматрали смо питања:

• дефинисања теме,
• тешкоће у окупљању око идеје пројекта,
• смислености назива теме за децу,
• смислености уношења провокација,
• повећање броја деце којој је потребна подршка,
• тешкоће у набавци материјала за планирање и развијање пројеката,
• документовање процеса учења,
• развијање програма у складу са принципима реалног програма,
• тешкоће у повезивању међу групама,
• улоге васпитача током развијања пројеката, 
• покретање акција са циљем уређења заједничких простора,
• дружења деце различитих узраста,
• начини коришћења природног материјала и њихова доступност деци,
• мотивација родитеља за учешће у пројектима,
• коришћење ресурса локалне заједнице,
• подршка васпитача у игри деце

Преиспитивања и допринос заједнице вртића

Стварали смо прилике за размену мишљења и идеја током организованих обилазака група, размену у вртићким заједницима и менторском подршком спољног сарадника. „Развојни план“ и „План унапређења квалитета“ предвидео је унапређење средине за учење, пројектно планирање и размене вртићких заједница. У вртићима у Ћуприји представили смо на вртићким састанцима критеријуме повољне физичке средине и примере како се може организовати подстицајна средина у односу на игру, учење и истраживање деце. Користили смо своја искуства са студијске посете загребачком вртићу „Дечја игра“. Након посете кластер центру организовали смо размене међу практичарима. Водили смо се принципима повољне средине и применом „Правилника о ближим условима за оснивање, почетак рада и обављање делатности предшколске установе“. Васпитачи различитих вртићких заједница су дискутовали и предлагали како се може унапредити физичка и социјална средина, размењивали су идеје у вези са планирањем и програмирањем васпитно – образовног рада у функцији подршке дечијем учењу. Ове године након организованих посета вртића, васпитачи су уочавали процес развоја пројеката и непосредно предлагали уношење провокација и измене простора. Преиспитивањем праксе уочили смо да се не полази увек од дечје заинтересованости приликом планирања пројеката већ од личног искуства васпитача. Вртићка заједница је допринела редефинасању тема, праћењу дечје иницијативе, мењању простора, могућим истраживачким питањима која се могу покренути. Размене су допринеле да се промовишу вредности вртића, заједништво, охрабривање, сарадња и подршка, као и поверење у сопствене компетенције. 

У вртићу у Јагодини размењивали смо искуства из улоге ментора и стручних сарадника. Тимским радом и критичким промишљањем идентификовали смо проблем ситуације, размењивали смо међусобно информације и решавали недоумице, тражећи заједничка решења. Обиласком простора, разменом информација са руководиоцима објеката и васпитачима на терену долазили смо до заједничких увида и трудили се да преиспитујемо своју постојећу праксу, градећи критичку свест из улоге критичких пријатеља. Истраживањем у Установи (анкетирањем, консултовањем, увидом у педагошку документацију и обиласком простора) уочено је да је васпитачима приправницима потребна подршка у разумевању Основа програма, јер одређен број васпитача није прошао обуку или је обуку прошао онлајн на платформи „Пасош за учење“. То нас је подстакло да организујемо заједничко учење приправника на основу израђених сценарија. Бавили смо се темама датим у Основама програма „Године узлета“, како бисмо васпитаче подстакли на дијалог са колегама, промишљање, заједничко разумевање,  охрабривање и развијање сарадничких односа. Сваки учесник имао је могућност да постави питање и реши своје недоумице у вези са одређеним подручјем реалног програма. Подела идеја и запажања са другима, учинила је да се добије мноштво креативних идеја применљивих у пракси.

Како би се кретали ка заједници праксе потребно је да градимо поверење, уважавамо туђе гледиште, заједно учимо, делимо заједничке вредности и имамо осећај колективне одговорности. Након реализоване менторске подршке установама планиране су хоризонталне размене међу вртићима и даље преиспитивања праксе вртићких заједница. Хоризонталне размене и преиспитивања утицаће на боље разумевања, критичко промишање праксе, наредне акције важне за унапређење рада вртића и на развијање компетенција васпитача и стручних сарадника за сарадњу и заједништво и развијање рефлексивне праксе. Сматрамо да је овакав вид сарадње међу вртићима могућ и одржив и да је сарадња међу вапитачима и стручним сарадницима важна за развијање реалног програма, сагледавања праксе из различитих углова као и размена идеја за  превазилажење тешкоћа и дилема са којима се сви сусрећемо у раду.

ЗАКЉУЧАК:

Заједница праксе омогућује да критички сагледавамо и развијамо властиту праксу, заједно учимо и тежимо да своју праксу разумемо и мењамо. У заједници праксе сви доприносимо, делећи са другима своје мишљење и искуство. Отворенији смо да говоримо и запитани да ли су наше претпоставке о програму засноване на постулатима Основа програма и флексибилни за промене вртића као отвореном систему васпитања и образовања.

Допринос стручних сарадника у развијање рефлексивне праксе предшколске установе осликава се кроз отворену, аргументовану и двосмерну комуникацију са практичарима, подстицањем развијања осећаја заједништва, стварањем прилика за континуирану сарадњу и грађењу односа поверења.

Стручни сарадници кроз хоризонталне размене уважавали су разлике у мишљењу и тешкоће са којима су се васпитачи сусретали у пракси и претварали их у прилике за учење. Током развијања сарадње стручних сарадника и васпитача уочили смо да су нам тимски рад и критички приступ уз заједничко деловање, поверење, подршку и уважавање кључни фактор за превазилажење свих препрека у развијању реалног програма.

Примена техника самовредновања у функцији рефлексивне праксе и њене промене и преиспитивање теорије и праксе кроз истраживање може да помогне да се вртић константно развија. Учење кроз акцију може нам помаћи да покрећемо питања, да истражујемо, заједно учимо и тежимо промени праксе. Култура једне установе тешко се спознаје и мења без истраживања праксе, зато су компетенције педагога „у и за промену у образовању и критички однос према теорији образовања и мерама образовне политике“ (Kemmis 2004, према Крњаја 2014:15) важне за рефлексивна делања. Истраживање праксе доприноси да педагози развоју компетенција за развијање рефлексивне праксе чиме се мења однос према пракси али и према професионалном идентитету.      

Литература:

Крњаја Ж. (2014). Педагог као истраживач. Идентитет професије педагог у савременом образовању. Филозофски факултет. Универзитет у Београду. 8-15 Мишкељин Л. Бацковић С., Крњаја Ж. (2020). Водич за менторе. Менторска подршка предшколским установама у примени Основа програма-Године узлета. ИПА Београд СНОП-Стручни сарадник као носилац промене ПУ. Како водити промену. Београд: Институт за педагогију и андрагогоју. Слуњски, Е.и сар. (2019) Слуњски Е. (2018). Изван оквира 3 – Вођење: према култури промјене.Елемент.Загреб Правилник о стандардима компетенција за професију стручног сарадника у ПУ и његовог професионаног развоја (2021). Службени гласник Републике Србије-Просветни гласник бр.3/2021  Wenger E.(1988). Communities of practice: learning as a social system https://www.wenger-trayner.com/wp-content/uploads/2022/06/1998-EWT-Article-for-the-Systems-Thinker.pdf,

Аутори:

Ана Гардашевић, педагог, ПУ „Дечја радост“ Ћуприја Јелена Рикало, педагог, ПУ „Пионир“ Јагодина

САГЛЕДАВАЊЕ КОМПЕТЕНТНОСТИ СТРУЧНИХ САРАДНИКА ЗА СТРАТЕШКО (РАЗВОЈНО) ПЛАНИРАЊЕ НА ПРИМЕРУ РАЗВИЈАЊА ТРАНЗИЦИОНЕ ПРАКСЕ У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ ЧУКАРИЦА

Абстракт Рад разматра компетенције стручних сарадника за стратешко (развојно) планирање на примеру унапређивања праксе транзиције у предшколском васпитању и образовању. Полазећи од релевантних стандарда и смерница за развој праксе, настојимо да сагледамо како компетенције за стратешко планирање доприносе критичком преиспитивању постојећих пракси, дефинисању приоритета и креирању одрживих решења. Описали смо начине на које смо идентификовали потребе деце, родитеља и установе, као и кључне изазове по питању подршке деци и породици при поласку у јасле/вртић као и при преласку из вртића у школу (транзиција).

Намера нам је да на стручним сусретима, кроз размену искустава и радионички рад, подстакнемо заједничко промишљање о могућностима за побољшање праксе и јачање компетенција стручних сарадника. Истичемо да су развој компетенција и унапређење праксе међусобно условљени процеси који подстичу одрживе и системске промене. Ова динамична интеракција омогућава ширење иновативних приступа, прелазак са локалних на шире образовне контексте и успостављање квалитетнијег система подршке деци и породици.

Кључне речи: компетентност, квалитет, промена, иновативност, интеракција

Увод

Полазећи од става да се професионална компетентност стручног сарадника одсликава као јединство димензија знања, умења и вредности, и да промена у образовању не може бити једнократни догађај имплементације, него је комплексни, континуирани процес конкретизовања, преиспитивања и унапређивања идеја и акција, желимо да заједно са учесницима стручног скупа размотримо могућности, ресурсе и изазове у овом процесу и стратегије за покретање и управљање променом када је у питању транзиција у првом циклусу образовања, ослањајући се управо на компетентност за стратешко планирање. Компетенције стручних сарадника за стратешко планирање омогућавају нам да сагледамо комплексност промена, анализирамо факторе који на њих утичу и развијемо одрживе и дугорочне стратегије за њихову реализацију.

Желимо да са колегама разменимо како су нас, у ПУ Чукарица, промене у образовним стратегијама које су наступиле са доношењем нових Основа програма ПВО „Године узлета”, затим обухватније сагледавање инклузивно – демократске праксе кроз пројекат „Заједница професионалног учења” и кроз обуку „Васпитачи као носиоци квалитетног образовања за сву децу”, као и конкретне смернице које смо добили путем онлајн обуке “На заједничком путу учења”, подстакле да критички преиспитамо своју досадашњу праксу кад је у питању подршка деци и породици при поласку у јасле/вртић као и при преласку из вртића у школу ( у даљем тексту транзиција).

Као референтну тачку узели смо стандарде компетенција за професију стручног сарадника које нам могу бити водич кроз ове сложене и захтевне процесе. Увидели смо да нам јачање  компетенција за стратешко (развојно) планирање помаже да направимо реалан оквир за сагледавање постојеће праксе и њено даље унапређивање и то са два аспекта:      1. са аспекта сваког од нас као појединца и његових личних знања, умења и вредности и                2. са аспекта наше професионалне заједнице са свим њеним специфичностима. Ове компетенције нам омогућавају да системски приступимо анализи постојеће праксе, дефинишемо приоритете и стратешке циљеве, те израдимо акционе планове који ће унапредити процесе транзиције.

Током радионице покушаћемо да заједно са учесницима дамо допринос оснаживању стручних сарадника и сарадника за сагледавање актуелне праксе и препознавање праваца у којима се пракса транзиције може развијати у будућности. Базираћемо се на компетенцијама за стратешко развојно планирање и праћење праксе предшколске установе.

Стратешко планирање у раду стручних сарадника подразумева континуирано праћење, анализу и унапређивање постојећих образовних пракси. Ово укључује развој механизама за евалуацију и праћење квалитета образовног процеса, као и осмишљавање иновативних решења која ће одговорити на специфичне потребе деце, родитеља и заједнице. Посебан фокус стављамо на развој партнерстава са школама, локалном заједницом и другим релевантним актерима како бисмо осигурали одрживост и континуирано унапређивање подршке током преласка (транзиције) деце из предшколског у основно образовање.

Слика актуелне праксе у нашој предшколској установи

ПУ Чукарица је велика установа са разуђеном мрежом објеката (ВОВ има преко 600 чланова) и остварује сарадњу са великим бројем основних школа у окружењу. Да бисмо кроз хоризонталну размену подстакли иницијативе и покренули мотивацију и сарадњу, организовали смо Васпитно – образовно веће користећи дигиталне технологије, на коме смо представили  обуку „На заједничком путу учења” и искуства у реализацији транзиције из два наша вртића преко „Зоом платформе”, приказујући припремљене видео материјале (сегменте тога ћемо приказати кроз видео намењен учесницима радионице). Оформили смо Тим за транзицију на нивоу установе, израдили акциони план за ову радну годину. Преко платформе Падлет настављамо да размењујемо идеје и подстичемо сарадњу ПУ и ОШ.

Најпре смо приступили анализи стања (снага и слабости) у овој области нашег рада: анализирали смо  податке о потребама деце и породице путем евалуационих упитника, податке о оствареном обухвату породица кроз индивидуалне разговоре и родитељске састанке и резултате самовредновања, као и увиде у остварени степен и начине сарадње са основним школама.

Као снагу препознали смо то што у нашој установи већ дуги низ година развијамо и негујемо добру праксу транзиције када се дете први пут уписује у јасле или вртић, као и када прелази из јасала у вртић. Оно што смо уочили као слабост јесте информисање родитеља који нису имали прилике да присуствују информативним родитељским састанцима на почетку радне године, па смо зато направили информативне постере са којих се скенирањем могу преузети видео презентације са свим потребним информацијама и препорукама за подршку током периода прилагођавања. Такође показало се да у размени информација са родитељима већи обухват постижемо користећи модерне видове комуникације (гугл упитнике и кратке видео материјале које могу да преузму скенирањем QR кода) у комбинацији са родитељским састанцима и индивидуалним разговорима. Не само да смо овим обухватили већи број родитеља који су добили подршку него смо и прилагодили савременим трендовима у комуникацији, истовремено чувајући традиционалне моделе (индивидуални разговори, родитељски састанци) за теме и ситуације које захтевају специфичнији приступ. Као додатну подршку деци и породици из осетљивих група, редовно практикујемо индивидуалне разговоре са родитељима на којима настојимо да сагледамо и капацитете предшколске установе и потенцијале локалне заједнице за организовање различитих облика програма и услуга у складу са најбољим интересом детета и породице и то уградимо у Индивидуални транзициони план.                                                                

Анализа стања такође нам је показала да је сарадња вртића и школе недовољно и неравномерно развијена. Како бисмо продубили сарадњу са школама и омогућили повезивање организујемо узајамне посете практичара из оба система (школа и предшколска установа) и заједничке активности, а као иновативну идеју припремили смо постере и видео презентације о пројектима у вртићу путем којих се школе лако и економично упознају са актуелним темама/пројектима у вртићима и на тај начин поспешујемо размену иницијатива и ресурса (просторних и организационих). За постизање веће видљивости и боље информисаности у оквиру процеса транзиције, на нивоу Предшколске установе Чукарица формиран је Тим за транзицију. Његова улога је да координира активности, подстиче размену добрих пракси и осигура континуитет у раду. У оквиру ових настојања, покренута је дигитална платформа Падлет, који служи као виртуелно место за дељење инспиративних примера сарадње између васпитача, родитеља, школе и локалне заједнице. Ови примери подстичу размену идеја и доприносе унапређивању квалитета рада у области транзиције, као и изградњи културе заједништва.

Тим за транзицију активно ради на оснаживању васпитача кроз размену искустава, заједничко планирање и подршку у решавању изазова у пракси. На овај начин, доприносимо не само индивидуалном професионалном развоју, већ и колективном јачању капацитета наше установе да одговори на изазове савременог предшколског образовања.

Промене које су настале током овог процеса у нашој установи су:

– Стручни материјали су доступни већем броју практичара као и могућност да активно учествују у дискусијама путем „Зоом платформе“ као и у разменама инспиративне праксе путем Падлета. – Боља информисаност родитеља који могу да преузму упутства и препоруке у пдф и видео формату. – Економичнији начин за размену информација и ицијатива са школама путем постера и видео – материјала. – Постигли смо потпуније информисање, бољу доступност едукативних и информативних материјала и већу видљивост васпитно – образовног рада родитељима, практичарима и локалној заједници, јер уместо једнократних састанака на које долази мањи број учесника, видео материјали нуде могућност да се користе више пута, на различитим местима и у тренутку када то одговара корисницима.

На овај начин радимо на креирању културе коришћења дигиталних технологија и превазилажењу ограничења  размене преко вибер група као једног од, до сада, најчешће коришћених облика комуникације са породицом. Практичари су подстакнути да на конкретан и сврховит начин развијају властите дигиталне компетенције и дигиталну писменост, а у те активности су укључена и деца, што има позитивне ефекте како на развој дигиталних компетенција деце, тако и на заинтересованост родитеља за укључивање у ове процесе.

Референтна тачка

Критички преиспитујући своју праксу и промене у пракси увидели смо да нам је неопходно да имамо референтну тачку како бисмо имали оријентацију куда и како водимо промену. Као референтна тачка послужио нам је Правилник о стандардима компетенција за професију стручног сарадника у предшколској установи. Овај документ нам је ослонац и репер у праћењу властитих компетенција и планирању свог професионалног развоја као и грађењу стратегија подршке практичарима (васпитачима и медицинским сестрама) у развијању њихових компетенција. На тај начин можемо да остваримо позитивно лидерство и кроз сарадњу, заједничко учешће и дељење одговорности, подстичемо развој заједнице професионалног учења и доприносимо сталном развоју и трансформацији праксе предшколске установе.

Полазећи од тога да срж компетентности чини прожимање знања, умења и вредности, дискусија кључних питања је главни део наше радионице на стручним сусретима. Планирано да кроз рад у малим групама отворимо следећа питања и дамо основне смернице за одговор на њих:

1. Колико имамо знања и колико се у раду ослањамо на:

1.1. Релевантна документа из области предшколског васпитања и образовања?

• редовно праћење и примена ових докумената омогућава нам да будемо усклађени са најновијим стандардима и препорукама, што доприноси квалитетнијем васпитно – образовном раду.

1.2. Разумевање ширих друштвених и економских тенденција и културних обележја који утичу на рад предшколске установе?

• познавање ових фактора је неопходно да бисмо могли да прилагодимо методологије рада, развијемо инклузивне програме и пружимо подршку деци и породицама у складу са њиховим потребама.

2. Да ли и како развијамо и негујемо вредности:

2.1. Позитивно лидерство кроз сарадњу, заједничко учешће и дељење одговорности?

• Ово се постиже кроз редовне састанке, тимски рад, укључивање свих актера у процес одлучивања и промовисање културе заједничког учења и развоја.

2.2. Демократски и инклузивни приступ предшколском васпитању и образовању којим се уважава различитост, права и интерес деце и породице у образовању?

• Остварујемо га кроз прилагођене програме, активно укључивање родитеља, сарадњу са локалном заједницом и континуирано професионално усавршавање у области инклузивно – демократске праксе

3. Која умења имамо, а која је потребно да развијамо и како?

• Потребно је да наставимо да унапређујемо умења за стратешко планирање, евалуацију и иновативни приступ у раду. Ово постижемо кроз професионални развој, размену искустава на стручним скуповима и активно укључивање у пројекте који подстичу реформе у образовању.

Закључак

Јачање компетенција стручних сарадника и унапређивање праксе су међусобно повезани и узајамно подстицајни процеси. Кроз континуирани рад на сопственом професионалном развоју, стручни сарадници доприносе побољшању образовне праксе, док унапређена пракса ствара нове изазове и могућности за даљи развој компетенција. Оваква динамична интеракција осигурава одржив и квалитетан искорак у области предшколског васпитања и образовања.

Овим радом желели смо да поделимо наша искуства, а кроз радионицу и размену са колегама покренемо критичку рефлексију и заједничко промишљање о томе како можемо даље остваривати континуитет и позитиван тренд промена. Наша намера је да заједничким напорима, удруженим кроз наше Удружење, подстакнемо промене које не остају само у оквирима једног тима или локалне заједнице, већ се шире, разгранавају и иницирају одрживу трансформацију постојећих образовних пракси.

Литература:

– Правилник о стандардима компетенција за професију стручног сарадника у предшколској установи и његовог професионалног развоја „Службени гласник РС – Просветни гласник“, број 3 од 13. априла 2021. – Интерни стручни материјали и смернице добијене на обукама „Заједница професионалног учења“, „Васпитачи као носиоци квалитетног образовања за сву децу”,  „На заједничком путу учења”

Аутори:

Катарина Ђурић, стручни сарадник психолог Маја Костић стручни сарадник психолог Зорица Крстић сарадник дефектолог-олигофренолог Предшколска установа Чукарица, Београд