ГРАЂЕЊЕ ЗАЈЕДНИЦЕ УЧЕЊА СТРУЧНИХ САРАДНИКА, ВАСПИТАЧА И РОДИТЕЉА ДЕЛЕЋИ ЗАЈЕДНИЧКЕ ВРЕДНОСТИ И ОДГОВОРНОСТИ
Апстракт: Пројекат истражује утицај дигиталних технологија на децу у најмлађем узрасту, са циљем да се сагледа како технологије утичу на развој. У овом пројекту акценат је на ризицима повезаним са употребом медија на предшколском узрасту, као и на потенцијалне последице по психофизичко здравље. Кључне елементе које би издвојили, а везано за позитивне утицаје на развој деце допринело је да се мењају њихове навике за здрав начин живота и социјализацију. Запослени су унапређивањем дигиталне писмености допринели бољем сагледавању утицаја технологије, идентификујући промене у понашању деце изазване прекомерним утицајима технологије. Код родитеља смо подигли свест, уз подршку практичара су се осећали сигурније и компетентније у васпитању деце. Носиоци промене су били васпитачи и стручни сарадници, стручни сарадници су унапредили сопствене компетенције бавећи се актуелном темом. Наша улога је кључна јер ми не само да смо покретачи и лидери у променама, већ и осигуравамо да промене буду одрживе, свеобухватне и усмерене на добробит свих актера у процесу.
Кључне речи: : дете, екран, игра, заједништво, стратегије
УВОД
У оквиру компетенције за сарадњу и заједништво које представљају кључне вештине које омогућавају успешно функционисање у предшколском окружењу, како међу децом, тако и међу васпитачима, родитељима и другим запосленима, као стручни сарадници у редовним посетама васпитних група, и разговорима са родитељима увидели смо да је велики број деце под утицајем дигиталних технологија које имају негативан утицај на њихов развој.
Правац развоја компетенција стручних сарадника огледао се кроз активно слушање запослених и асертивну комуникацију, развијање односа поверења међу колегама, креирање окружења у коме се деца и одрасли осећају прихваћено, самоевалуацију и спремност на учење и примену новина у пракси и размену знања и искуства.
Ми стручни сарадници имали смо кључну улогу у променама у ПУ и саставни смо део дугорочног унапређења васпитно-образовне праксе. Допринос стручних сарадника у континуираном покретању промена сагледава се кроз неколико аспеката: системско планирање и имплементација промена, континуирана професионална подршка запосленима и родитељима, праћење и евалуација промена, јачање културе заједништва и сарадње са спољним институцијама. Све наведено можемо сагледати кроз неколико кључних аспеката, а то су: разумевање утицаја технологије на когнитивни, емоционални и социјални развој, развијање дигиталне писмености и коришћење технологије у циљу повезивања са пројектом и документовањем.
УВИДИ ИЗ ПРАКСЕ
Уочили смо да постоје неколико увида који су нас мотивисали да покренемо овај пројекат, а један од њих је био: неповољан утицај прекомерног коришћења екрана које имају негативне последице на децу, као што су проблеми са здрављем, смањење физичке активности, потешкоће са пажњом и концентрацијом, као и смањење социјалне интеракције. Такође смо увидели, да је потребна едукација родитељима и подизање свести на поменуту тему, како би се балансирала дигитална и физичка активност, односно, како би родитељи постали свеснији негативних ефеката прекомерне употребе екрана, односно на који начин да поставе одговарајуће границе, како би деца имала здрав и уравнотежен развој. Сви наведени увиди помогли су нам да јасније дефинишемо циљ нашег пројекта, односно, да истражимо како и колико деца користе технологију у кућним условима, који су утицаји на њихов развој, као и како родитељи и васпитачи могу боље да балансирају употребу екрана у њиховом животу.
Први корак промене у контексту смањења негативног утицаја екрана на децу, било је повећање свести код запослених, затим родитеља и целокупне заједнице која учи. У томе нам је послужила књига ,,Малишани пред екранима-тиха епидемија“, која је покренула наше прве заједничке састанке са васпитачима и разговоре на ову тему. Било нам је важно да оснажујемо све релевантне актере, што нам је омогућило да поставимо здрав оквир за коришћење технологија ка постизању дугорочних промена у понашању и стварању здравих навика у животима деце и одраслих.
Поменута књига нам је послужила за даље истраживање, осмислили смо Анкету са питањима, која нам је помогла у прикупљању релевантних података о томе колико родитељи дозвољавају својој деци да користе екране, које врсте садржаја конзумирају, колико времена проводе пред екранима и да ли имају било какве забринутости у вези са тим. Добијени подаци пружили су нам увид у навике родитеља и њихових ставова према употреби технологије у животу деце. Сагледавши тренутно стање, које нам је представљало изазов у пракси, настојали смо да прилагодимо активностима у васпитним групама, као и да обавимо консултовање са децом које је у великој мери допринело да разумемо перспективу деце, уочимо њихов емоционални став, подстакнемо критичко мишљење код деце, развијемо стратегије за умерену употребу екрана, креирамо заједнички план и створимо мотивацију за позитивне промене.
На поменуту тему организована је трибина, где смо настојали да укључимо родитеље деце свих васпитних група, са циљем ширења утицаја, заједничког учења и промене ставова заједнице према употреби технологије на раном узрасту. Трибина је омогућила да се пренесу важне информације о штетности прекомерног времена проведеног пред екранима, при чему смо тежили као стручни сарадници да кроз наше излагање створимо атмосферу поверења, где родитељи неће осећати кривицу, већ разумевање проблема и кроз интеракцију давали конкретне савете за превазилажење изазова у родитељству. Што значи, да је родитељима представљено да технологија није инхрентно лоша, већ је важно како се користи, што је сматрамо помогло родитељима да буду отворенији за промене у свом приступу. На трибини су се отварала питања где смо кроз дискусију пружали конкретне савете, свако из свог стручног домена, чиме смо омогућили родитељима да се осећају да су њихови специфични проблеми у фокусу и да се могу применити конкретне стратегије за решавање тих изазова. Након одржане трибине родитељи су осетили потребу да са нама поделе видео снимке из кућног окружења на којима се виде различити и стварни примери како и колико деца користе технологију у свакодневном животу. Добијени материјал нам је био следећи изазов у пракси и помогао да се дубље повежемо са породицама и њиховим свакодневним ситуацијама и на тај начин активно учествујемо у развијању стратегија које су свакако створиле простор за једну бољу подршку ка решавању проблема. Заједнички састанци, односно фокус групе били су нам прилика за изградњу заједничке одговорности у којој се сви ангажујемо на проналажењу решења.
Постојале су бројне потешкоће у континуираном укључивању породице у живот и рад вртића кроз актуелне пројекте у пракси. Самим тим стекли смо увид који се односио на континуирано укључивање и развијање стратегија које су омогућиле сваком родитељу да пронађе смисао и начин да се укључи у складу са својим потребама и могућностима. Акценат је био на учесталијој сарадњи између родитеља и васпитача, која је допринела да обе стране постану свесније утицаја екрана на децу и развијају заједничке увиде за управљање дигиталним садржајем, преусмеравајући дечије дигиталне вештине за потребе учења, истраживања и документовања.
Рефлексија коју смо добили од стране родитеља у нашем пројекту, помогла нам је да унапредимо квалитет рада на пројекту, увидимо да ли су родитељи постали свеснији екранизма као данашњег проблема у нашем друштву, да ли су применили неке од препоручених стратегија за балансирање времена које деца проводе пред екраном, као и да ли су након тога приметили промене у понашању деце.
Сагледавајући актуелну праксу, а везано за дату тему, деца су развила здравији однос према екранима и животним навикама, родитељи су постали свеснији свог утицаја на дигиталне навике деце и стекли алате за боље управљање тим навикама, заједница која учи је постала повезанија и оснаженија за препознавање и решавање проблема повезаних са технологијом. Ми, као стручни сарадници смо били кључни покретачи промена кроз едукацију, саветовање и координацију у развијању реалног програма и на тај начин омогућили одрживе и позитивне промене у свим сегментима рада.
Даљи кораци у раду биће повезивање са процесом документовања у пракси, где ћемо акценат ставити на континуирано информисање родитеља у зависности од потреба деце и породице. Али и повезивање нас, стручних сарадника са спољним сарадницима везано за дату тему и представљање наших увида које смо уочили у реалној пракси путем хоризонталне размене са релевантним институцијама.
ЗАКЉУЧАК
Кроз заједнички рад практичара подигли смо свест о здравим дигиталним навикама, при чему су родитељи стекли веће разумевање о утицају технологије на развој њихове деце, као и да су заједнички састанци у многоме допринели у примени адекватних стратегија за балансирање времена проведеног у дигиталном окружењу наспрам других активности. Овај пројекат је показао да је партнерство са породицом кључно за постизање позитивних резултата чиме се допринело добробити дечијег развоја, као и повезивању свих учесника целокупне заједнице која учи у васпитно-образовном процесу и стварању динамичног окружења за учење, истраживање и сарадњу.
Литература :
Breneselović Pavlović, D. Krnjaja, Ž. Jovanović, M.,Sjeničić G., (2022.), Strategije zajedničkog razvijanja programa u skladu sa specifičnostima pojedinih uzrasta dece, Pekograf Dikanda, A. (2022.), Mališani pred ekranima, Data Status Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja – Godine uzleta („Službeni glasnik RS”, br. 88/17 i 27/18 – dr. zakon) Pravilnik o programu svih oblika rada stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi (Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik“).
Вера Миланов, директор-васпитач, Тијана Ристић, стручни сарадник –педагог, Александар Миланов, стручни сарадник-педагог за физичко васпитање, Ивана Станковић, стручни сарадник-логопед, Александра Цвијетић, стручни сарадник-логопед ПУ „Лане“ Гроцка, Београд
ПОВЕЗИВАЊЕ ВРТИЋА И ШКЛОЛЕ У ПРОЦЕСИМА ТРАНЗИЦИЈЕ
Апстракт: Рад приказује студијску посету Стручног већа разредне наставе ОШ „Соња Маринковић“ предшколској установи „Радосно детињство“ Нови Сад, која је настала из потребе да се обезбеди континуитет у повезивању установа различитог нивоа образовања. Циљ посете било је заједничко промишљање на тему обезбеђивања континуитета искустава деце и породице у образовном контексту. Студијска посета била је прилика да се транзиција на нивоу вртић – школа сагледа из више перспектива, да се дубље разумеју улоге у процесу транзиције, али и да се креирају будуће акције у правцу очувања континуитета. Практичари су размењивали и образлагали ставове, сагледавали праксу и теорију из различитих перспектива и разумевали их на нов начин, градили заједничка знања и вредности као основу за унапређивање квалитета праксе. На основу заједничких увида планирани су будуће акције у самој пракси.
Кључне речи: континуитет, повезивање, грађење заједничког разумевања, добробит деце.
Рад приказује, из угла стручног сарадника у вртићу увид у досадашње искуство у процесима транзиције у пракси. У ранијем периоду наше колеге стручни сарадници и васпитачи често су на иницијативу повезивања са школом наилазиле на недовољну заинтересованост и затвореност школског система. Схватајући значај и добробити благог преласка из предшколског у школско окружење имали смо стрпљења за додатно залагање и промовисање важности институционалног повезивања. Да смо били на добром путу показује и сагледавање тренутног стања, оно што је у овом тренутку заиста видљивије и присутније то је већа отвореност школе према вртићима. Направили смо, без дилеме велике помаке у међусобном повезивању.
Но, оно на шта бисмо се фокусирали је чињеница да се сада оваква пракса мења у том смислу да се иницијатива која потекне из вртића ка школи најчешће прихвата. Још увек у мањој мери иницијативу покреће школа. Али мислимо да то на концу није ни примарно. Оно што је важно је да се промене дешавају.
Стратегија развоја образовања и васпитања у Србији до 2030. године, у делу Визије образовања у Србији, посебно наглашава остваривање благих прелаза, односно обезбеђивање континуитета искустава деце и породице у образовном контексту. Та кључна реч континуитет је из перспективе детета је посебно важна, нарочито у осетљивим периодима какав је период транзиције у којем дете прелази у потпуно ново окружење вртића или школе. Ово су периоди који представљају изазов и за дете и за породицу, фазе у којима природно долази до развојних криза, које се врло успешно и безболно превазилазе, уколико се потрудимо да обезбедимо услове да се дете у новом окружењу осећа сигурно и безбедно.
Полазећи од свега наведеног Педагошко друштво Војводине је у новембру 2022. год. покренуло Иницијативу за обезбеђивање континуитета у образовању, а ради системског уређивања питања транзиције деце из предшколске установе у основну школу. Учесници иницијативе су релевантне институције, установе, организације и уважени професионалци и стручњаци из области образовања, предшколства и школства, високог образовања, носиоци програма стручног усавршавања и професионалног развоја кадра у образовном систему, стручна удружења и заштитници дечјих права. Циљ учесника Иницијативе је да се повежемо и умрежимо са различитог нивоа образовања и из различитих аспеката сагледамо проблематику дисконтинуитета предшколског и школског система васпитања и образовања. Као активне учеснице поменуте Иницијативе, предузеле смо низ различитих активности у пракси, од којих издвајамо и приказујемо студијску посету Стручног већа разредне наставе ОШ „Соња Маринковић“ Предшколској установи „Радосно детињство“ Нови Сад, јер смо мишљења да неговање овакве праксе доприноси континуитету, развојности и одрживости промена у повезивању установа различитог нивоа образовања.
Као корак институционалног повезивања 19.11.2024. године реализована је студијска посета у вртићу „Различак“, а према Водичу са сценариом за ЗУМ – заједничко учење моделовањем. У посети је учествовало 22 учитеља и 2 стручна сарадника из основне школе, тим васпитача и стручних сарадника вртића и координатор стручне јединице ПУ.
Студијској посети је претходио упитник, који је био намњењен практичарима. Колеге из школе и вртића у упитнику су изнели своја очекивања од студијске посете, питања о којима желе да дискутују, као и предлоге за наставак даљег међусобног повезивања. Очекивања и питања практичара у упитнику служила су за организацију посете и вођење дискусије.
Студијска посета имала је неколико активности/фаза:
Прва фаза: Заједничко окупљање, истицање циља посете и планираних активности у оквиру исте. Презентација основних принципа на којима почивају Основе програма ПВО Године узлета, са посебним акцентом на информације о реалном програму, конкретним променама у пракси и компетенцијама за целоживотно учење.
Друга фаза: Обилазак вртића „Тура кроз вртић“. Обилазак заједничких простора, представљање функција просторних целина и функција изложеног у простору. Обилазак радних соба најстаријих група, са фокусом на оно што је примарно за развијање реалног програма (начин уређења простора, материјали који се користе, панои, панели, инсталације у простору).
Трећа фаза: Боравак у групама деце – посматрање и периферно учествовање у актуелним истраживачким активностима и игри са децом.
Четврта фаза: Заједничко окупљање свих учесника посете и представљање развијања теме/пројекта са децом најстарије групе. Васпитачица групе је представила је актуелни пројекат са освртом на стратегије васпитача приликом развијања програма предшколског васпитања и образовања. У излагању фокус је био на вишеструким начинима подстицања ране писмености.
Пета фаза: Активна дискусија, кроз изношење запажања, коментара и питања учесника посете. У вођењу дискусије смо се ослањали на изнета питања на улазном упитнику.
Шеста фаза: Увиди и могућности за боље повезивање вртића и школе. Колеге из школе су били подстакнути да издвоје увиде који су подстицај ка акцији и промени праксе у школи, углавном фокусирани на промене у структуирању и оплемењивању просторних целина у школи.
Седма фаза: Евалуација студијске посете, базирана на информативној, рефлексивној и развијајућој функцији, са фокусом на планирање даљих корака у међусобном повезивању.
Увиди које смо стекли тичу се чињенице да се морамо боље повезати на релацији стручни сарадници из вртића и из школе у смислу формализовања сарадње у домену транзиције. Ту пре свега мислимо на стратешке документе установа оба система, у којима се транзиција мора пажљиво и систематично планирати, са прецизним навођењима облика и начина повезивања два система. Полазећи од начина на који деца уче, дубље повезивање вртића и школе у процесима транзиције, могло би се подстаћи на различите садржајније и смисленије начине, као што су коришћење школских ресурса за игру, учење и истраживање предшколаца. Експерти из школе (учитељи, наставници, стручни сарадници..) могу бити извори сазнања у истраживању различитих пројектних тема. Школски кабинети, учионице, реквизити, отворени простори могу бити такође доступни и стављени у функцију истраживања предшколаца. Вршњачко и међувршњачко повезивање и подршка, заједничка игра и учење од непроцењивог је значаја за подстицање дечјег развоја, посебно у осетљивим периодима какви су, без сумње периоди транзиције. Неки од начина повезивања могу бити:
- Посете и вршњачке (интер)акције предшколске и школске деце са циљем
заједничког учења, учешћа, размене искуства и вршњачке подршке; - Родитељски састанци (фокус групе, радионице…) са циљем оснаживања и
сензибилизације родитеља за подршку деци током транзиције из вртића у
школу, периода који подразумева очекивану развојну кризу за дете и
породицу; - Прикази примене нових Основа програма предшколског васпитања и
образовања, кроз позитивна искуства иновативне праксе предшколског
васпитања и образовања; - Стручне размене (округли столови, дискусије, фокус групе..) практичара
(васпитача, учитеља и стручних сарадника) са циљем заједничког
разумевања добробити деце и стварања услова за обезбеђивање
континуитета у образовању, кроз интегрисан приступ учењу и развоју.
Мишљења смо да је задатак вртића и школе да се у наредном периоду фокусирамо на оно што су нам сличности, а не на оно што су нам разлике. Такође мислимо да нам је изазов и то да пређемо на други, виши ниво промена, који подразумева грађење заједничког разумевања у смислу наше улоге у процесима транзиције и подржавања добробити детета. Оно што је такође део наше педагошке реалности је да се у процесима транзиције често ослањамо на појединце, ентузијасте, оне педагошке раднике који увек показују посебно интересовање и ангажовање, па негде процењујемо да постоји изазов у евентуалном умору и сагоревању таквих „најснажнијих карика“.
Промене требамо усмеравати у правцу фокусирања на оно што су сличности наша два система, као и на грађењу заједничког разумевања подршке добробити детету.
ЛИТЕРАТУРА:
- Крњаја Ж., Павловић Б. Д., (2020.) Водич са сценариом за ЗУМ-заједничко учење моделовањем
- Министарство просвете, науке и технолошког развоја (2019.) Године узлета: Основе програма предшколског васпитања и образовања, Београд; Просветни преглед
Мр Мина Панић, стручни сарадник педагог, руководилац стручне јединице Дуња Скорић, стручни сарадник психолог ПУ „Радосно детињство“ Нови Сад Татјана Сурдучки, стручни сарадник педагог ОШ „Соња Маринковић“ Нови Сад