УЛОГА СТРУЧНОГ САРАДНИКА У ОРГАНИЗОВАЊУ САЈМА РОДИТЕЉСТВА КАО НОВИ ОБЛИК ПРОМОВИСАЊА ПРОГРАМА ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ
Апстракт: Организовање Сајма родитељства у мају 2023. године под покровитељством Министарства просвете оснажио је стручне сараднике у успостављању новог облика промоције предшколског васпитања и образовања у локалној зајеници и одрживости предшколске праксе. Поучени добрим искуством и великим интересовањем родитеља, на иницијативу стручних сарадника организован је други Сајам родитељства. Стручни сарадници су својим компетенцијама за сарадништво и заједништво ускладили потребе породица и програма који се реализују на Сајму родитељства. Добити од Сајма родитељства имају деца и породице, Предшколска установа, локална заједница и све институције које су учествовале на Сајму. Ово је и добар начин да се сваки практичар развије као особа – промишљајући своје вредности, очекивања која има од породица, анализирајући своје лично искуство, учи и развија професионалне вештине.
Кључне речи: промовисање програма, умрежавање, компетенције, развојност предшколске праксе
УВОД
Први Сајам родитељства организован је у оквиру друге компоненте пројекта Инклузивно предшколско васпитање и образовање Министарства просвете, а реализован је у просторијама вртића „Младост“. Овом приликом су преко локалне самоуправе позвани сви заинтересовани учесници а вртић је добио улогу домаћина Сајма и омогућио простор у којем су реализоване све активности. Поучени добрим искуством и великим интересовањем родитеља, одлучили смо као Установа да организујемо други Сајам родитељства у вртићу „Дечија радост“, као догађај који има изузетан значај за све родитеље а посебно оне који су у потрази за подршком у васпитању и развоју своје деце.
За разлику од првог Сајма када смо били учесници и када је цео посао око плана организације координиран од стране Министарства просвете и Локалне самоуправе сада смо први пут као Установа организатори Сајма родитељства, а то је подразумевало комплетну логистику и организацију свих активности. Како бисмо се спремили за овај изазов формиран је тим на нивоу Установе који су чинили директор, помоћник директора и стручни сарадници. Овај тим је био укључен у целокупну организацију, праћење и реализацију планираних активности док су стручни сарадници конкретно учествовали и у раду радионица. Прво смо мапирали потенцијалне учеснике –организације које се баве децом и породицом на локалном нивоу. Обзиром да смо схватили да је велики изазов пред нама поделили смо улоге у тиму.
Једни су били задужени за контактирање учесника – контактирање телефоном, мејловима представника ових организација, други су преузели улогу у организацији простора – креативни, кооперативни, трећи су преузели промотиве активности (слогане, флајере, лифлете) – дигитално компетентни који су се даље повезивали са графичким дизајнерима. Да би се све ове активности успешно реализовала била је потребна стална кооринација и контакти са свим актерима. Тако смо иницирали контакте са локалним институцијама и невладиним орагнизацијама, упознајући их са планираним активностима у оквиру Сајма и заинтересоване актере позвали на заједнички састанак ради детаљнијих договора. Један од изазова са којим смо се сусрели био је и број учесника. Да бисмо превазишли овај проблем мапирали смо простор и распоред учесника по учионицама, што нам је дало увид на који начин можемо да повежемо заинтересоване учеснике. Тако смо нпр одредили већи простор у којем ћемо представљати транзицију деце из вртића у школу и на састанку одлучили да позовемо школе које су најближе објектима вртића. Изазов са којим смо се сусрели је и повезивање активности пројеката који се реализују и институција на локалном нивоу. Зато су организовани и састанци подтимова на нивоу вртића на којима координацијом стручних сарадника који су најбоље познавали активности које се реализују у датом вртићу, договорено је умрежавање пројеката васпитних група и институција и организација које су исказале заинтересованост за учешће на Сајму. Упознати са свим пројектима који се реализују у вртићима направили смо план повезивања – тако је нпр Дом здравља НП повезан са васпитачима који су у васпитним групама реализовали пројекат „У здравом телу здрав дух“ и самим тим имали продукте пројекта које одговарају оплемењивању планираног простора. За све даље договоре формирана је вибер група чији су чланови били сви будући учесици Сајма родитељства. У току активности Сајма настојали смо да размишљамо о породицама и њиховој добити, њиховом већем ангажовању, али и да се питамо над својим вештинама и знањима. Кроз анкету смо схватили да само континуитет одрживости оваквих манифестација повећава број учешћа родитеља. На штанду добродошлице, анкетирали смо родитеље на првом и другом Сајму и добили резултат дупло веће партиципације родитеља а посебно очева, што нам је дало даљи задатак да промишљамо о томе како да убудуће информишемо родитеље и тај проценат повећамо још више. На овај начин су нас компетенције за стратешко планирање и праћење подстакле да развијамо позитивну праксу тиме што смо се повезали, унапредили компетенције за комуникацију са различитим системима, рађале су се нове идеје, нове могућности и потреба умрежавања.
Искуство у учешћу на првој манифестацији Сајма родитељства допринело је ширењу увида о потребама промоције програма предшколског васпитања и образовања. Тако смо у организовању Сајма наредне године увидели потребу за променама како бисмо се приближили интересовањима породице у циљу обезбеђивања једнаких услова за развој деце. Учешће на првом сајму смо видели као добру прилику за оснаживање компетенција практичара за имлементација нових Основа програма „Године узлета“, а већ на другом смо се оснажили да породицама пружимо информације о различитим програмима у локалној заједници. На овај начин развијамо позитивну праксу тиме што планирамо организовање ове манифестације у свакој наредној године у циљу остваривања континуитета промоције предшколске праксе и умрежавања институција у локалној заједници
Радионице које су реализоване у току сајма:
Добродошлица ПУ „Младост“
- Програм „Разиграно родитељство“ кроз клубове родитеља
- Клуб љубитеља путовања
- Клуб друштвених игара
- Клуб домаћинства
- „Све је стало, само деца расту“ – линеарно мерење деце
- „Од стомака до првака, ту смо за вас „ – Дом здравља Нови Пазар
- „Нови почетак, нова знања“ – транзиција деце из вртића у школе
- „Од читања се расте“ – Народна библиотека „Доситеј Обрадовић“ и музеј „Рас“
- „Твоја забринутост је важна, зато никад није прерано за рану интервенцију“ – Тим ПОРИ, ПУ „Младост“ и Развојно саветовалиште
- „Ослободи музику у себи“ – Музичка школа „Стеван Мокрањац“
- „Бирам босански, бирам идентитет“ – Бошњачко национално вијеће
- „Заједно за срећно и сигурно детињство“ – ЦЗР Нови Пазар и Удружење психолога НП, МНРО и инклузија ПУ „Младост“
- „Ми бринемо о вашој безбедности“ – Министарство унутрашњих послова, полицијска управа Нови Пазар
- „Велики уметници од малих ногу“ – Центар за децу и омладину Дуга и ПУ „Младост“
- „Покрени се, не кочи, у спорт ускочи!“ – Спортски савез НП и Савез са школски спорт НП
- „Уради сам“ – еколошка радионица ПУ „Младост“
Разноврсни штандови образовних институција пружали су посетиоцима увид у различите програме и методе рада, док су локалне институције представљале своје програме подршке родитељима и деци а нама као стручним сарадницима давали могућности да стекемо увид у интересовања родитеља према заинтересованости за одређене штандове и на основу тога даље планирамо програме. На Сајму родитељи су се упознали са најновијим трендовима у области родитељства кроз организоване Клубове родитеља, а нама као сарадницима који смо били део овог програма давало је могућности да стечена знања применимо у пракси кроз конкретне контакте са родитељима и јачање родитељских компетенција. То је подстакло и развијање осећаја поверења, уважавања и размене коју смо као учесници на штанду имали са породица које су корисици услуга вртића али и са будућим породицама. Сајам је био прилика за родитеље да се упознају са стручњацима из различитих области, размене искуства са другим родитељима а стручним сарадницима је омогућавало повезивање са стручњацима из различитих сектора и усклађивање порука које шаљемо родитељима везаних за раст и развој деце. О овој теми се посебно говорило на штанду Породично орјентисане ране интервенције. Родитељи су на Сајму имали прилику да се кроз креативне радионице упознају са услугама које нуди програм Породично оријентисане ране интервенције са циљем унапређивања породичног функционисања и целокупног дететовог стања и развоја. Учешће на овом штанду за стручне сараднике који су део ПОРИ тима подразумевало је примену својих специфичних знања, пружање информација, упознавање са новим породицама и планирање сарадње са породицом полазећи од њених потреба, као и да у другом амбијенту прате напредак породица са којима раде.
У свим радионицама практичари наше Установе учествовали су према пројектима који се реализују, а повезани су са институцијама које се представљају на Сајму. Стручни сарадници су имали кључну улогу у координацији поменутих активности, умрежавању и бољој комуникацији међу свим учесницима Сајма на заједничким састанцима, како практичара наше Установе, тако и институцијама које се представљају на Сајму и њихово међусобно повезивање. Тако је успостављано заједништво институција, а све у циљу стварања једнаких услова за укључивање деце у програме локалне заједнице и стварање једнаких услова за развој све деце као и веће учешће деце и породица у локалној заједници.
ЗАКЉУЧАК
Компетенције стручног сарадника у оваквим манифестацијама доприносе промовисању програма установе кроз учешће у конкретним радионицама, координацију активности и свих учесника као и развојности предшколске праксе. Компетенције стручних сарадника су кључне биле и за планирање континуитета одржавање ове манифестације кроз Годишњи план установе којим се планира одржавање ове манифестације сваке године у различитим вртићима. Развијањем компетенција за сарадњу и заједништво доприноси промовисању програма и развојности предшколске праксе кроз манифестацију Сајма родитељства што даље утиче на већи степен сарадње Предшколске установе са установама и организацијама на локалном нивоу и промовисању права детета.
Литература:
Braneselović Pavlović D; Krnjaja Ž; Jovanović M; Sjeničić G. Strategije zajedničkog razvijanja programa u skladu sa specifičnostima pojedinih uzrasta dece
Krnjaja Ž;Braneselović Pavlović D; (2017) Kaleidoskop Projektni pristup učenju, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (2019) Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja „Godine uzleta“, Prosvetni pregled
Mihić I. (2022.) Razigrano roditeljstvo, vodič za primenu programa
Pinto A; Serano A; Karvaljo L (2015.) UNICEF Preporučena praksa za ranu intervenciju u detnjstvu: Stručni vodič
Vranješević J; Kalezić Vignjević A; Koruga D; Belenzada M; (2019.) Vrtić kao sigurno i podsticajno okruženje za učenje i razvoj dece
Селма Хоџић Алма Нокић Коаутори: Сабина Хоћанин Ивана Кулунџић Амер Пашовић ПУ „Младост“ из Новог Пазара, Нови Пазар
НАША РЕФЛЕКСИВНА ПРАКСА КРОЗ ХОРИЗОНТАЛНЕ РАЗМЕНЕ
Апстракт: Овај рад приказује процес развоја рефлексивне праксе кроз хоризонталну размену у предшколској установи, са фокусом на имплементацију Нових основа програма „Године узлета“. Анализиране су кључне компетенције, извршена евалуација постојећег стања, као и мотивација запослених за промене. Одрживост и континуирана примена НОП-а „Године узлета“ захтевала је од васпитача и стручног сарадника унапређивање компетенција, пре свега компетенције за развијање рефлексивне праксе предшколске установе (за планирање пројектног рада, документовање, рефлексију и тимски рад). Са друге стране, унапређивање праксе кроз различите активности (радионице, састанци хоризонталне размене, анализе простора и пројеката) допринело је развоју ових компетенција. Описан је процес формирања радних група, њихов рад на анализама различитих аспеката праксе (нпр. документовање, простор, сарадња са родитељима), као и коришћење Белбиновог теста за унапређење тимског рада. Приказани су конкретни примери активности, дискусија и радионица, као и постигнути резултати, укључујући Акциони план, унапређено вођење документације, веће укључивање родитеља и развој компетенција запослених. На крају, наведени су кључни увиди и промене са циљем обезбеђивања дугорочне одрживости постигнутих резултата.
Кључне речи: развој компетенција, улоге у тиму и тимски рад, хоризонтална сарадња, рефлексивна пракса
Увод
Нове основе програма „Године узлета“ биле су референтна тачка за покретање промена у пракси, захтевајући од стручног сарадника разноврсне компетенције. Стручни сарадник је идентификовао кључне компетенције потребне за успешну имплементацију НОП-а, укључујући компетентност за стратешко планирање, сарадњу и заједништво, за развијање рефлексивне праксе. Кроз анализу потреба (путем упитника) и акционо истраживање, стручни сарадник је идентификовао кључне правце развоја компетенција и промена у пракси, као што су јачање компетенција васпитача, развијање рефлексивне праксе, унапређење тимског рада и веће укључивање родитеља.
Стручни сарадник је континуирано доприносио развоју установе и одрживости промена кроз праћење и евалуацију, подршку и менторство, развој ресурса и промоцију добре праксе. Конкретне промене су се огледале у формирању радних група, увођењу Белбиновог теста ради поспешивања тимског рада и оснаживања васпитача у одрживости промена, организовању састанака хоризонталне размене, подстицању рефлексивне праксе и већем укључивању родитеља. Процес грађења квалитета одвијао се кроз фазе анализе потреба, акционог истраживања, планирања, реализације и рефлексије. Конкретне акције су укључивале презентацију НОП-а, радионице, анализе простора и активности, дискусије о документовању, примену Белбиновог теста и приказивање видео снимака родитељима.
Изазови у имплементацији промена, као што су забринутост васпитача и потреба за ресурсима, превазилажени су кроз отворену комуникацију, подршку, едукације и праћење. Стручни сарадник је стварао услове за заједничко грађење квалитета кроз отворену комуникацију, подстицање дијалога, уважавање различитости и заједничко учење. Акције су праћене кроз састанке, анализу документације и разговоре са васпитачима, уз редефинисање плана када је то било потребно.
Почетна анализа потреба
На акционом истраживању добили смо корисне податке о мотивацији запослених за имплементацију програма Године узлета. На основу тога смо планирали следеће кораке: на ВОВ сам презентовала видео снимак који се налазио на платформи ЗУОВ-а и пригодну обраду презентације НОП „Године узлета“ и отворила дискусију на ту тему. Највећа дилема васпитача била је како реализовати новину, а да буде безбедност деце на првом месту. Осећао се и страх и несигурност у сопствене компетенције запослених за коришћење различитих метода рада, техника и алата у складу са потребама деце и циљевима програма. Указала се потреба за састанке хоризонталне размене и психолог је покренуо иницијативу рефлексивне праксе и започео оснивање радних група, тачније, две групе састављене од запослених васпитача и сестара васпитача, а координатор је био стручни сдарадник. Ово је била подршка запосленима у одрживости промена по НОП.
Реализована је радионица на којој су васпитачи процењивали у којој су фази промене. Односи се на њихову процену практичног рада и заступљености теоријских основа „Година узлета“. Ово је резултирало повећањем ентузијазма и мотивације за почетне активности развијања пројеката и већим и сигурнијом применом принципа НОП-а. Јављале су се нове идеје као провокације пројеката, увођени су разни материјали – полуструктуирани, неструктуирани. Такође, на иницијативу неколицине васпитача и психолога планирано је увођење састанака са дискусијом о рефлексивној пракси и консултативних разговора са васпитачима ради подршке имплементације и одрживости промена. Осмислили смо и формирали две групе практичара којима ће рефлексивни приступ у раду бити приоритет. Теме које су у фокусу анализе биле су дефинисане на састанцима хоризонталне размене, а на основу исказаних приоритета. Пример тема: 1. дрво проблема и дрво решења; 2. дискусија на тему анализе просторних целина и заједничког простора; 3. анализа посећених пројектних активности а на основу увида у чек листе и изношење примера добре праксе и сарадње са родитељима; 4. анализа процеса документовања путем дискусије уз помоћ матрице анализе приче о пројекту; 5. запажања о ВОР-у и израда Акционог плана.
Слика 1: „Дрво проблема и дрво решења”
Тимски рад
Поменуте две групе практичара формиране су на основу улога у тимском раду које су препознате применом Белбиновог теста. Групе су биле хетерогене по питању профила улога чланова сваке радне групе. У обема групама је било заступљено свих осам категорија тимских улога без којих ни један тим не може ефикасно да функционише: координатор, тимски радник, оригинални мислилац, финишер, примењивач, процењивач, истраживач, модератор, специјалиста.
Заправо учешће у двема радним групама је једна од тема на којој смо радили. Уношењем поена који су чланови тима добили на питањима упитника прављен је лични профил запослених у радним групама и на основу њихових склоности и настојања везаних за конкретну радну групу у којој се реализују хоризонталне размене. Прављењем профила улога у тимском раду за сваког запосленог и на основу тога формирање радне две групе имало је за циљ развијање квалитетнијег тимског рада. Дискутовало се о предностима и дозвољеним слабостима сваке улоге у тимском раду. Ове улоге се могу сврстати у три веће категорије: усмерене на људе; усмерене на размишљање; усмерене на акцију. Успешност тимова тј. ове две радне групе сачињене од појединаца различитих типова понашања је била у порасту паралелно са радом запослених на хоризонталној размени.
Ово је имало за последицу:
- Увиђање важности учешћа сваког члана у тимском раду,
- Хетерогеност чланова групе на основу њихових улога у тиму доприноси богатству дискусије и рефлексивног приступа у сагледавању праксе,
- Богатије перспективе и увиди проблема и алтернативе решења проблема у практиковању и одрживости НОП.
Процес рада у групама
Најзначајније активности у оквиру радних група биле су следеће:
- Радионице хоризонталне размене на тему „Дрво проблема, дрво решења”
- Прва група је истакла, а на основу увида обе групе, као значајан проблем документовање – како се најрепрезентативније води тематски пројектни портфолио (тј. који би био најадекватнији пример прича о пројекту који задовољава критеријуме квалитетног документовања пројектних активности) и тешкоће одрживости промена у реализацији ВО рада тј. пројектима. Потреба за разменом искуства и избор и презентовање примера добре праксе, учешће практичара и стручњака је резултат дискусије на радионицама радних група хоризонталне размене.
Слика 2: Хоризонтална размена – прича о пројекту
- Друга група је као најзначајнији изазов истакла физичко материјалне услове рада тј. простор и просторне целине у улози трећег васпитача. То је за последицу имало анализирање структурисаности простора, видљивост пројеката у просторним целинама. Организовани су парови васпитача (критички пријатељи) који једни другима дају повратну информацију о квалитету структуирања простора, што је била тема дискусије на радним групама. Овим путем су се издвојили и критеријуми квалитетно уређеног простора и просторних целина. Методом браинсторминга низале су се и нове идеје у осмишљавању и уређењу простора. Подстицај за дискусју су били извештаји и анализе простора кроз видљивост заједнички договорених критеријума.
Слике 3, 4 и 5: Примери уређења простора
- Материјали са реализованих активности пројеката у примени НОП за хоризонталну размену – примери добре праксе су анализирани и дискутовани уз доношење закључака о разликама и сличностима са реалном праксом у нашој Установи.
- Видео снимак из праксе реализације пројекта приказан је родитељима уз позив за дискусију на хоризонталној размени, што је резултирало и потребом што веће укључености родитеља у васпитно образовни процес и примену НОП.
- Чек – листа која се користила у процесу праћења активности пројеката васпитне групе – подаци из чек листа су анализирана на хоризонталној размени, што је испровоцирало објективније увиде валидације сопственог рада васпитача при активности пројеката.
Резултати рада група били су следећи:
- Увид у квалитет ВОР-а и излагање предложених мера и препорука за приказивањем примера добре праксе.
- Акциони план као последица квалитетне хоризонталне размене.
- Квалитетније вођење документације пре свега тематског пројектног портфолија.
- Укључивање родитеља и њихова већа присутност и учешће у активностима реализације пројеката, нарочито у слављењу пројеката, као и коришћење ИКТ у сарадњи (видео снимак из праксе приказан родитељима).
- Анализа тема проблема и решења у ВО раду као предмет дискусије и разматрања на хоризонталној размени је довела до тога да су постали видљивији резултати хоризонталних размена у пракси и допринело је развоју компетенција стручног сарадника и васпитача.
Закључак
Кроз процес рефлексивне праксе и хоризонталне размене, васпитачи су постигли значајне помаке у свом раду и развили сопствене компетенције. Најважнији резултати овог процеса укључују:
• Повећана свест о потребама деце: Кроз отворене разговоре и заједничку анализу праксе, васпитачи су стекли дубље разумевање индивидуалних потреба деце и развили способност прилагођавања програма и активности.
• Унапређење квалитета планирања и реализације програма: Заједничка рефлексија над плановима рада и реализованим активностима довела је до бољег планирања, укључивања деце у доношење одлука и веће усклађености са индивидуалним потребама деце.
• Развој нових вештина и знања: Кроз размену искустава и идеја васпитачи су проширили своје знање о различитим методама рада, техникама и алатима, што је резултирало иновативнијим и разноврснијим приступима у раду са децом – већа инклузивност деце и родитеља у активности пројеката, повећана је сигурност у сопствене кометенције у развијању НОП.
• Побољшање комуникације и сарадње: Редовни састанци и отворена комуникација као и радионица о улогама у тимском раду су допринели јачању осећаја припадности и поверења међу запосленима, што је позитивно утицало на радну атмосферу и квалитетнију сарадњу. Учешћем у тимском раду и дискусијама о пракси рађале су се нове теме хоризонталних размена које су доприносиле квалитету рада, новим увидима и знањима, као и отворености за развој и истраживање у пракси.
• Већа укљученост родитеља: Кроз заједничке пројекте и активности васпитачи су успешно укључили родитеље у васпитно-образовни процес, што је допринело бољем разумевању и подршци за рад установе.
• Одрживост промена: Редовна рефлексија и праћење спроведених активности омогућило је да се постигнути резултати учврсте и да се развију дугорочне стратегије за унапређење квалитета рада.
• Фокусирање на потребе деце: Сви разговори и активности су били усмерени на то како најбоље одговорити на потребе и интересе деце.
• Стварање сигурног простора: Атмосфера поверења и међусобног поштовања је била кључна за отворену размену идеја и искустава.
• Коришћење различитих метода: Кроз разне активности, као што су анализе видео записа, дискусије у групама и студије случаја, васпитачи су имали прилику да се упознају са различитим перспективама и приступима.
• Подршка стручног сарадника: Стручни сарадник је имао кључну улогу у фацилитацији процеса и пружању подршке васпитачима.
• Стварање и подстрек за богаћење окружења и развијање одрживости промена имплементације програма: донације три пројекта са којим се постиже богаћење простора и дидактичког материјала за разноврснију провокацију и самим тим разноврсније активности пројеката.
Литература:
Boud, D., Keogh, R., & Walker, D. (1985): Reflection: Turning experience into learning. Kogan Page. Mezirow, J. (1990): Fostering a just and caring society: Education for critical consciousness. Jossey-Bass. Pavlović Breneselović, D, Krnjaja, Ž. (2021): SNOP – Stručni saradnici kao nosioci promene: Beograd, Institut za pedagogiju i andragogiju Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju vaspitača i njegovog profesionalnog razvoja (2018). Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, broj 16/2018. Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja (2019). Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, broj 16/2018. Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovog profesionalnog razvoja (2021). Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, broj 3/2021. Prezentacija: Proces refleksije u vaspitnoj praksi, D. Đurić Schön, D. A. (1983): The reflective practitioner: How professionals think in action: Basic Books. Wenger, E., McDermott, R., & Snyder, W. M. (2002): Communities of practice: Learning, meaning, and identity. Cambridge University Press.
Гордана Штуловић, психолог, ПУ „Олга Грбић“ Косјерић