Поштовани,
Седамнаести стручни сусрети догодиће се у априлу 2025.године, те вас све још једном позивамо да нам се придружите на скупу који ће бити одржан од 03. до 06. 4. 2025. у Врњачкој Бањи. Тема овогодишњег скупа: „ПРОФЕСИОНАЛНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ СТРУЧНИХ САРАДНИКА И САРАДНИКА – ДОПРИНОС КОНТИНУИТЕТУ, РАЗВОЈНОСТИ И ОДРЖИВОСТИ ПРОМЕНА У ПРАКСИ ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ”
Циљ је оснаживање стручних сарадника и сарадника за сагледавање своје праксе и компетенција као развојног процеса и њихово повезивање са унапређеним областима квалитета.
Зборник радова са Седамнаестих стручних сусрета ће ове године бити објављен у електронском формату, али нам је прошлогодишња лепа пракса показала да га поново кроз свакодневне објаве , прикажемо и на сајту. Зборник је:
- настао као заједнички подухват аутора тема пријављених за сусрете и чланова Програмског одбора Седамнаестих сусрета кроз процес консултовања и рефлексије о пријављеним темама којим је отпочела сарадња, а заокружена је кроз писање и уређивање текстова за Зборник
- садржи ауторске текстове
Свакодневно ћете имати могућност да читате по два новобјављена рада из Зборника на сајту Удружења и путем линка на фејсбук страници Удружења до 01. априла 2025.
П.С. Коначни програм рада сусрета биће такође објављен до краја недеље!
Тако да….Крећемо!
Компетенције стручних сарадника и сарадника су нам и овогодишња тема сусрета, односно допринос континуитету, развојности и одрживости у пракси предшколске установе. Нећемо их објављивати према компетенцијама, већ онако како су нам за објаву пристизали, чиме ћемо и Вас позвати да их сврстате у неку доминантну или промислите да ли се унутар самих радова преплићу и друге компетенције.
За данас, један леп, мотивишући наслов, за почетак!
„ОКУПЉАЊЕ ЈЕ ПОЧЕТАК, ДРЖАТИ СЕ ЗАЈЕДНО ЈЕ НАПРЕДАК, А ЗАЈЕДНИЧКИ РАД ЈЕ УСПЕХ“
Апстракт:
Посао стручног сарадника логопеда у Предшколској установи је разноврстан и веома леп. Подразумева сарадњу и заједништво, како са васпитачима и децом, тако и са родитељима, осталим стручним сарадницима и локалном зааједницом. Поред тога, подразумева и игру са децом, као најбољи вид усвајања одређених способности, као и праћења и стимулације правилног развоја сваког детета, у најбитнијем периоду живота. У раду су приказане конкретне активности које смо реализовали у реалном програму и кроз сарадњу и заједништво, доприносећи промени културе и структуре Предшколске установе у складу са концепцијом Година узлета. Анализирамо и преиспитујемо своју праксу и закључујемо да су добра, отворена комуникација и поверење кључ за успешну сарадњу и добробит свих нас.
Кључне речи: реални програм, сарадња, заједништво, комуникација
УВОД
Свакодневни рад стручног сарадника логопеда у Предшколској установи се изводио као традиционални, медицински модел, који је највећим делом подразумевао корективни рад са децом и саветодавни рад са родитељима. Такав начин рада се задржао у нашој Установи због реалних потреба. Потребу за логопедским третманом има више од половине тестиране деце старијег узраста и деце у години пред полазак у школу. То су деца којој је потребна додатна подшка и која имају мишљење интерресорне комисије, деца која са 2-3године још увек нису развила експресивни говор, деца која муцају, деца са поремећајем артикулације и тако даље. Поред тога, у оквиру примарне и секундарне Здравствене заштите, раде само два логопеда у граду Ужицу. На основу свега овога, индивидуални рад стручног сарадника логопеда је неопходан и задржан али и смањен због осталих послова.
ПРОМЕНЕ У ПРАКСИ
Увођењем Нових основа програма дошло је до промена у пракси и потребе да се поред индивидуалног рада са децом и родитељима укључимо и у заједничко развијање програма на нивоу сваке групе. Промишљањем, разменом искуства, грађењем односа поверења и уважавања кроз отворену двосмерну комуникацију укључила сам се у пројекте које реализују деца са васпитачима. Боравком у групи, заједно са њима планирали смо могуће
начине пружања подршке, договарали се и осмишљавали ситуације учења и на тај начин учествовали у грађењу културе заједништва васпитача, деце, стручних сарадника и локалне заједнице. Предлагане идеје у виду радионица за децу, радионица за родитеље, посете локалној заједници, васпитачи и деца су прихватали и тако смо заједно развијали реалан програм. Један од примера подршке је и уношење промена у средини за учење давањем идеја за обогаћивање просторних целина новим и инспиративним материјалима за рад. Пројекте који су се тренутно развијали у групи, проширивали смо радионицама прилагођеним њиховој узрасној групи. Имајући у виду чињеницу да су прве године живота период постављања темеља целокупног развоја провоцирали смо стимулативне и изазовне ситуације учења у којима су деца радо учествовала, играла се и истраживала.
Свакодневна пракса логопеда је заснована на узајамном поверењу, уважавању и размени са породицом, кроз оснаживање и јачање родитељских компетенција за рад на јачању комуникативних способности деце. Учествовање породице у програму Предшколске установе , је од велике важности за квалитет процеса учења у вртићу који подразумева сталну интеракцију, редовно консултовање и сарадњу између свих учесника. Као стручни сарадник Логопед својим компетенцијама, мотивацијом и доступношћу иницирала сам састанке са родитељима и васпитачима, трибине и радионице. На овај начин укључила сам породице пружајући им могућност избора различитих модела учешћа у програму. Размена информација, консултовање и разговори са родитељима о развоју и учењу њихове деце је важна и неопходна и потребно је да буде редовна и двосмерна, уз разумевање и уважавање, као и коришћење најефикаснијих модалитета ангажовања родитеља.
Логопед има активну улогу у тиму стручних сарадника, као и у раду одређеног тима. Као координатор тима за инклузивно образовање учествујем у грађењу заједнице учења и пружам помоћ и подршку васпитачима у изради педагошког профила и изради дидактичких материјала. Кроз састанке мини тимова стручних сарадника и васпитача имамо редовни контакт и отворену и искрену комуникацију са родитељима деце којој је потребна додатна подршка. На овај начин и заједно развијамо односе уважавања и поверења засноване на узајамном поштовању, прихватању разлика и уважавање најбољег интереса сваког детета. Породице су свакодневно суочене са различитом врстом изазова, посебно оне које имају децу са развојним тешкоћама. Пружањем подршке породици уз разумевање и прихватање њене посебности , доприносимо да се не осећају усамљено и да нису препуштени сами себи што нам је првенствена намера.
Као логопед, стручни сарадник Предшколске установе Ужице иницирала сам и организовала активе логопеда Предшколске установе и Основних школа у нашем граду. Циљ је био размена искустава, хоризонтално учење и организована подршка деци током транзиције из Предшколске установе у Основну школу. Остварени су контакти и са колегама из Предшколских установа у нашем региону, Основних школа и Основне школе за образовање ученика са сметњама у развоју, Дневним боравком , Удружењем глувих, Народном библиотеком. Учествовали смо у обележавању Међународног дана особа са инвалидитетом, Дана логопеда, Дана матерњег језика, иницирали повезивање ПУ са другим организацијама и установама. У сарадњи са дефектологом Основне школе Миодраг В. Матић радимо на стварању разноврсних прилика за подршку развоја говора деце кроз стимулацију целокупног говорно-језичког и психо-моторног развоја, свих узраста у свим ситуацијама делања. Партнерство са локалном заједницом и породицом, пружа шансу сваком детету у заједници да се развија и учи пуним капацитетима, а свим практичарима пружа партнерски однос, позитивну комуникацију, преузимање одговорности, подршку као и заједничко учење.
На почетку процеса промене, компетенције за сарадњу и заједништво су биле на врло ниском нивоу и углавном усмерене на сарадњу са децом и родитељима кроз индивидуалне третмане. У нашој установи су они неопходни јер немамо довољан број логопеда запослених у државним институцијама, и због великог броја деце са поремећајима говорно језичког развоја. Током промена начина рада логопеда, долазило је до постепеног повезивања са осталим практичарима, родитељима, запосленима у Предшколској установи и ван ње. Настојимо да та сарадња буде још боља, да се шири заједница у локалној самоуправи, да још више родитеља учествује, а и да практичари немају бојазан да позову и траже сарадњу. Велика је промена у начину рада логопеда али веома значајна јер пружа много различитих начина и видова за сарадњу , развијање заједнице која учи, као и фокусирање на најбитнији период развоја деце. Радост и задовољство које показују деца, васпитачи и родитељи су ослонац и покретач даљих идеја. Један од изазова је то што имамо велики број објеката и група, а два логопеда па је физички немогуће обухватити све.
Учењем и разменом знања и умења са сарадницима, васпитачима, децом, родитељима, локалном заједницом, градимо подржавајућу праксу и јачамо сопствене компетенције за сарадњу и заједништво, као и развијање квалитета реалног програма. Осећај заједништва и већа ангажованост и укљученост су наш ослонац у трансформацији културе и структуре установе. И то ће се наставити и у будуће.
ЗАКЉУЧАК
Промена улоге логопеда, укључивањем у развијање реалног програма, доприноси јачању компетенција за сарадњу и заједништву и развијању квалитета реалног програма, као једне од кључних компетенција. Да би се промене одржале и компетенције развијале, потребна је воља, жеља, поверење и сарадња. Мењањем начина рада самим уласком у групе и радом са децом и васпитачима на конкретним активностима, јачамо компетенције како стручног сарадника тако и компетенције васпитача и деце, везане за сарадњу и заједништво, развијање квалитета реалног програма, непосредни рад са децом, као и професионално деловање и развој. Кроз родитељске састанке, трибине, предавања, саветодавни рад са родитељима јачамо и компетенције родитеља. Самим јачањем компетенција свих учесника долази до одрживости и даљег подстицаја развоја праксе.
„Окупљање је почетак, држати се заједно је напредак, а заједнички рад је успех”
Срђана Перишић
Предшколска установа Ужице
Литература:
Baucal, A. (2012) Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta. Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Vranješević, J. Kalezić Vignjević, A. Zlatarović, V. Koruga, D. Jerković, D. Belenzada, M. i Lakičević, O. Vrtić kao sigurno i podsticajno okruženje za učenje i razvoj dece. Priručnik za vaspitače. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Pavlović Breneselović, D. (2015) Gde stanuje kvalitet.Knjiga 2. Istraživanje sa decom prakse dečijeg vrtića. Beograd. Institut za pedagogiju i andragogiju, Beograd.
Pavlović Breneselović, D. Krnjaja, Ž. Jovanović, M. i Sjeničić, G. (2022) Strategija zajedničkog razvijanja programa u skladu sa specifičnostima pojedinih uzrasta dece. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Beograd.
Pravilnik o osnovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja – Osnove programa – Godine uzleta (2018) Službeni glasnik RS – “Rrosvetni glasnik” broj 16/2018.
Pravilnik o programu svih oblika rada stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi (2021) Službeni glasnik RS – “Prosvetni glasnik” broj 6/2021.
