Један рад са дивним насловом и уводник просветне саветнице Душице Чолаковић

МАЛИ КРУГ ВЕЛИКИХ ЉУДИ – МОТИВИСАНИ ПОЈЕДИНЦИ КАО ОСЛОНАЦ И ПОКРЕТАЧ РАЗВИЈАЊА ПРОФЕСИОНАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ УЧЕЊА

Апстракт: Разменом у оквиру округлог стола желимо да прикажемо како смо се као појединци мењали, на који начин смо доприносили одрживости промене, какве то импликације има на квалитет установе у целини, али и да сагледамо различите перспективе и изазове. Тиме заправо желимо да поделимо наше искуство у међусобном разумевању, заједничком промишљању, преиспитивању, делању. Имајући у виду организациону структуру наше установе, приказаћемо перспективе и промене различитих учесника – медицинских сестара васпитача, васпитача централног објекта, васпитача издвојеног објекта, стручног сарадника. Настојаћемо такође да прикажемо на који начин су ове промене утицале на нас као појединце, који су нам били изазови, како смо их превазилазили, али пре свега нам је циљ да прикажемо да је суштинска промена настала и кренула да се развија тек оног тренутка када смо се у већој мери повезали, слушали, разумели.

Кључне речи: Промена, промишљање, мотивација, заједништво

Увод

Кроз размену у оквиру округлог стола настојаћемо да прикажемо како смо се ми као појединци мењали, како смо променом доприносили квалитету предшколске установе. Након обуке за “Године узлета” нашли смо се пред различитим изазовима – како уредити простор радних соба; на које начине трансформисати и користити заједничке просторе; на који начин планирати пројекте; како успоставити континуитет између досадашње праксе и онога што нова програмска концепција носи са собом… Од стручног сарадника као носиоца промене су у том моменту била велика очекивања. На то су се надовезале и различите обавезе које смо морали да прихватимо, што је додатно уносило нове изазове, али и изазивало отпор према свему што је ново и другачије. У тренутку када су те обавезе остале иза нас, било је потребно да се нашим темпом бавимо променама и изазовима. Округли сто је заправо слика нашег пута кроз промене и стварања малог круга великих људи. Што се тиче стручног сарадника, кроз овај процес су највидљивије компетенције стручног сарадника за сарадњу и заједништво и за развијање рефлексивне праксе предшколске установе, али уз ослањање на мотивацију и подршку других учесника у процесу.

Како смо се мењали?

Пред нама је био први корак, а то је постизање заједничког разумевања – велики изазов за стручног сарадника. Сматрала сам да је важно да започнемо деловање на нивоу заједнице, тј. на нивоу нашег језгра. У циљу постизања заједничког разумевања организоване су размене у оквиру којих је најпре требало да покушамо заједно да операционализујемо принципе развијања реалног програма и слику о детету, али је то било изузетно тешко. Чак је и додатно код појединих васпитача изазивало отпор. Ето још једног изазова због кога сам сматрала да је боље да померимо фокус са “заједничког деловања” на “појединачно деловање” и да принципе заједнички препознајемо на нивоу група у појединачном разговору васпитача и стручног сарадника. Мислим да је такав приступ на нивоу појединаца покренуо размишљање. Био је изазов и прилагодити комуникацију са сваким понаособ у зависности од његових компетенција и начина тумачења различитих аспеката рада по Годинама узлета. Сматрала сам да је сада тренутак да направимо везу између праксе и онога што се дешава у групама са једне и теоријских оквира које нам постављају Године узлета са друге стране. На нивоу стручних органа организовали смо приказ пројеката из група уз анализу видљивости принципа развијања програма. Док је код појединих и даље присутан отпор, има и васпитача који се труде да разумеју, промишљају и да оду корак даље. Тада сам схватила да је и стручном сараднику потребна подршка у превазилажењу изазова, као и да њу могу добити од мотивисаних појединаца који су заједно са мном покретачи и носиоци промена. Своје деловање као стручног сарадника сам тада мало преусмерила на њих како бисмо у оквиру језгра формирали наше мало језгро, наш мали круг. То је било место у оквиру кога смо могли заједно да износимо дилеме, недоумице, страхове, да испробавамо, да једни другима будемо критички пријатељи. Тако смо оснажени превазилазили изазове – заједно размишљали и уносили промене у простор, консултовали децу, планирали и развијали пројекте, па су тако и настали наши примери инспиративне праксе презентовани на стручним скуповима. Мењао се свако од нас појединачно, мењали смо се заједно. А ево како је то изгледало и како смо заједно превазилазили изазове у различитим областима.

Простор

Почеци истраживања у организацији простора и планирању датирају из времена планирања по моделима. Тада је у централном објекту наше установе простор био организован тако да је свака соба била један центар, а деца различитих група су могла несметано да се крећу и бирају место игре. Васпитачи су се такође опредељивали за центар према својим аспирацијама. Током пројекта СУПЕР као и након обуке за Године узлета доста пажње смо посветили уређењу простора радних соба, па се и слике наших група налазе у Водичу за уређење простора. Започели смо и промене у заједничким просторима. Настојали смо да се на састанцима Актива договоримо, поделимо улоге и задужења у циљу анализе и уређења заједничких простора, али то је понекада ишло тешко. Зато смо формирали тим који ће се бавити заједничким просторима. Такође, организовали смо и туре са децом настојећи да уважимо и њихове предлоге и да их укључимо у читав процес. Од ове радне године овај тим није формиран јер смо сматрали да заједнички простор ипак треба да буде предмет дискусије и договора у оквиру Актива. Договорено је да се, за почетак, заједнички простор обогати продуктима насталим у оквиру пројеката. Чини нам се да су у овом процесу поново носиоци мотивисани појединци, као и да би заједнички простори требало у већој мери да се користе за игру деце.

Слике 1 и 2: Промене простора у оквиру пројекта „Времеплов“

Слике 3 и 4: Заједнички простори

Учешће деце

Један од изазова током реализације пројеката је био како организовати консултовање са децом, на који начин их укључити у процес планирања. Имајући у виду да је у нашој установи у већини група раније рад био организован по моделу А, није нам било страно пројектно планирање и праћење интересовања деце, али је ипак главни организатор био васпитач. То је био разлог да сада сваки корак у пројектима пажљиво осмислимо и планирамо уз консултације са децом како би свако дете у нечему пронашло мотивацију и изразило се на себи својствен начин (повод је било заједничко искуство деце, пратиле смо и проширивале игру, уважавале дечје предлоге…). Тиме смо постигле да деца буду ангажована како у активностима у оквиру пројеката, тако и у животно-практичним активностима. Такође, настојале смо да током пројеката деца буду усмерена једна на другу, да се свакодневно договарају, организују, деле улоге. Заправо, највећи изазов у раду нам је био да на самом почетку на прави начин сагледамо заинтересованост деце, препознамо повод за пројекат и планирамо прве активности тако да деци буду смислене. У превазилажењу овог изазова су нам у највећој мери помогла сама деца – проблема није било када смо престале да планирамо само ми, већ када смо већи нагласак ставиле на проширивање дечје игре и схватиле да смо са децом равноправни партнери. Осим тога, значајан ослонац нам је било и међусобно повезивање између група у реализацији и анализи активности у оквиру пројеката.

Слике 5, 6 и 7: Учешће деце у уређењу простора

Слике 8 и 9: Учешће деце у активностима пројекта „Освежи се“

Планирање

Када је у питању планирање пројеката, са истраживањем пројектног планирања започели смо након учешћа у пројекту СУПЕР. Уз међусобну размену настојали смо да преиспитујемо досадашњи начин планирања, да боље сагледамо различите перспективе. Известан подстицај нам је била и посета кластер центру „Земунски бисери“. Након тога повезали смо обуку са конкретним примерима и „схватили суштину“. Много сигурнији и са много више самопоуздања смо кренули у планирање нових пројеката. Настојали смо да у реализацију пројеката укључимо све релевантне актере, да анализирамо видљивост принципа. Нисмо журили, нисмо имали рокове, већ смо пратили децу, заједно промишљали о сваком кораку, што је допринело да се и деца и ми осећамо добро током реализације пројеката.

Слике 10, 11 и 12: Деца у активностима пројекта „Минијанци“

Наша установа је препознатљива и по томе што је издвојени објекат у оближњем месту Шетоње од 2013. године укључен у међународни програм Еко школе, да би се потом у исти укључиле и остале издвојене групе. План у оквиру Еко школа је осмишљаван на период од две године па је био прави изазов за васпитаче да заједно промишљају како да исти прилагоде специфичностима своје групе. Настојали смо да сагледамо јаке стране и капацитете групе, њихове актуелне потребе, да заједно планирамо пројекте, а да потом исте повежемо и са садржајем Еко школа. Било је занимљиво и изазовно имплементирати елементе заштите човекове средине, јер су их деца препознавала као потпуно логична размишљања и природни ток дечјих активности, па их је било лако реализовати.

Својеврсни изазов за нас био је пројекат “Опасуљи се” који је реализован као део грађанске науке у сарадњи са Институтом за биолошка истраживања ”Синиша Станковић” из Београда, јер није био покренут од стране деце већ су васпитачи били провокатори који су заголицали дечју заинтересованост. То је било сасвим довољно да деца наставе да  истражују, да сазнају и прикупе веома значајну количину материјала потребних за научно истраживање.

Слике 13, 14 и 15: Деца у активностима пројекта „Опасуљи се“

Закључак

Промене које су се нашле пред нама биле су велизи изазов и покренуле различите процесе у сваком од нас. Свако се у складу са својим компетенцијама преиспитивао, долазио до увида, мењао. Међутим, како је свима нама потребна подршка, а како она често изостаје, нашли смо је једни у другима, у мотивисаним појединцима. Добра основа и почетак нам је био увид да нам је потребно заједништво, да увиђамо корист од размена, да тражимо смисао у свему што радимо. Зато нам и јесте намера да се у већој мери повезујемо међу собом, да ширимо наш мали круг. С тим у вези, а ослањајући се и на процес самовредновања рада, договорено је да већи нагласак приликом било какве процене ставимо на размене кроз фокус групе како бисмо у већој мери разговарали, били искрени, како бисмо се разумели и дошли до заједничких увида. Осим тога, потреба за заједништвом нам је указала да је потребно и да интензивирамо наше хоризонталне размене, како у промишљању праксе, тако и у самом информисању о раду других структура, слављењу успеха, постизању заједничких договора. Верујемо да ћемо на тај начин бити на добром путу да проширимо наш мали круг и да оних 60% из средине Гаусове криве “померимо” удесно. Дакле, тек када смо се повезали међу собом, осетили смо се оснажено у оквиру нашег малог језгра, нашег малог круга, које се полако шири и постаје велики покретач промена и тако доприноси квалитету професионалне заједнице у установи.

Литература:

Đerić, I. i Čolaković, D. (2022): Model zajednice profesionalnog učenja. Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Najdanović Tomić, J, Vuletić, J, Kalezić Vignjević, A. i Glamočak, S. (2022): Samovrednovanje u predškolskim ustanovama – Vodič za zaposlene u predškolskim ustanovama. Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja: Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Pavlović Breneselović, D. i Krnjaja, Ž. (2019): Inspirativna sredina za integrisano učenje (priručnik za trenere). Beograd: Projekat SUPER Pavlović Breneselović, D, Krnjaja, Ž. i Backović, S. (2022): Vodič za uređenje prostora u dečjem vrtiću. Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Pavlović Breneselović, D. i Krnjaja, Ž. (2022): Vodič za razvijanje teme/projekta sa decom. Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Pavlović Breneselović, D. i Krnjaja, Ž. (2022): Priručnik za dokumentovanje. Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja (2019). Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, broj 16/2018.

Ивана Милановић, психолог Ивана Митровић, васпитач Мага Богосављевић, васпитач Невенка Аранђеловић, месицинска сестра васпитач Зорица Николић, медицинска сестра васпитач Драгица Божиловић, васпитач Марија Станисављевић, васпитач ПУ „Галеб“ Петровац на Млави

УВОДНИК

Поштоване колегинице и колеге,

Пред вама се налази Зборник радова са XVII стручних сусрета стручних сарадника и сарадника предшколских установа Србије. Тема овогодишњег скупа „Професионалне компетенције стручних сарадника и сарадника – допринос континуитету, развојности и одрживости промена у пракси предшколске установе”, одговара на актуелне потребе стручних сарадника и сарадника за даље оснаживање њихове улоге у креирању квалитетне педагошке праксе вртића.

У светлу имплементације нове програмске концепције предшколског васпитања и образовања код нас, али и растућих изазова на свим нивоима са којима се суочавамо као савремено друштво, више него икад се намеће потреба да се бавимо професионалним компетенцијама, а посебно вредностима као њиховим стубом. Примена само професионалних знања и вештина не могу градити квалитет васпитне праксе уколико нису подржана вредностима као што су заједништво, подршка и сарадња, заједничко учење и учешће, солидарност и активизам, демократски и инклузивни приступ, континуирано учење и критичко преиспитивање. Како је професија стручног сарадника и сарадника у својој основи етичка пракса те обликована и вођена вредностима, још се више истиче нужност бављења овим питањима, која се у суштини односе на преузимање одговорности за професионално и аутономно деловање.

Ново разумевање компетентности практичара у педагошкој пракси говори о постојању не само теоријских знања, него и знања која се конструишу и граде кроз практично деловање унутар заједница вртића. Професионално учење у заједницама засновано је на преиспитивању властитих полазишта и уверења, али и поступака и акција у сопственој пракси. Предуслов успешног функционисања професионалних заједница представљају развијена култура сарадње, узајамно уважавање, доживљај поверења и осећај сигурности у односима. Управо трагање стручних сарадника и сарадника за различитим облицима професионалног учења у заједници, који су интегрисани у пракси, доприносе континуитету, развојности и одрживости промена у педагошкој пракси.

У процесу трансформације културе и структуре вртића у складу са новом програмском концепцијом, стручни сарадници и сарадници нашли су се пред изазовом како да воде промену вртића и обезбеде одрживост исте у пракси. На овај пут промене, кренули су од себе показујући спремност и отвореност да преиспитују сопствени професионални идентитет и компетенције и и да редефинишу своју улогу и деловање у овом процесу. Вером у теоријско- вредносне постулате Основа програма, посебно вером у слику детета, стручни сарадници и сарадници доприносе грађењу заједнице у којој се промовишу заједништво, поверење, сарадња, дељење моћи и одговорности, учење и развој. Отварањем кључних питања о квалитету праксе и усклађености реалног програма са концепцијом, као и покретањем промена у вртићу, стручни сарадници и сарадници моделују рефлексивни и истраживачки приступ пракси. Све ово указује да је професионална улога стручног сарадника и сарадника у вртићу аутентична и јединствена, а допринос развијању културе вртића као заједнице учења и квалитета програма васпитно-образовног рада немерљив.

Зборник радова који је пред вама представља драгоцен ресурс за стручне сараднике и сараднике и све друге практичаре у вртићу који су посвећени мењању праксе вртића у складу са теоријско-вредностима постулатима Основа програма предшколског васпитања и образовања. Радови представљени у Зборнику резултат су дубоког промишљања и заједничког деловања практичара у вртићу те могу бити инспирација за преиспитивање досадашњег искуства и покретање сличних акција. Разноликост и иновативност радова у Зборнику сведоче о потенцијалима и динамичном развоју професије стручног сарадника и сарадника. Верујемо и да ће увиди из дискусија након представљених радова на самом скупу допринети како дубљем разумевање улоге и компетенција стручних сарадника, тако и конкретним променама ка квалитетној пракси.

Душица Чолаковић, педагог и просветни саветник ШУ Београд