ГРАЂЕЊЕ КВАЛИТЕТНЕ ПРАКСЕ, ТИМСКОГ РАДА И ОДНОСА У ВРТИЋУ „ВЕСЕЉКО“  ПУ ЧУКАРИЦА

Апстракт: Тим за инклузивно образовање наше Установе већ дуги низ година, поред подршке деци и породици, велики број активности усмерава и на подршку тима на нивоу сваког вртића.  Један од изазова који смо имали у вртићу „Весељко“, јесте велики број деце којој је потребна додатна подршка (деца којима је потребна додатна подршка, деца из социјално угрожених категорија, деца са здравственим проблемима, тренутно у 2023-2024 години број деце која имају педагошки профил је 18), бројне и долазеће групе, промена стручног сарадника и дефектолога који упознају сам вртић и уклапање у постојеће и стварање нових квалитетних односа. Циљ је да представимо рад тима за инклузију вртића „Весељко“ као пример добре праксе, тј. како смо компетенције свих чланова: психолога, логопеда, васпитача и дефектолога унапређивали и користили како би подржали васпитача, породицу, а пре свега  дете.

Кључне речи: односи, култура вртића, инклузија

Циљ рада Тима за инклузивно образовање наше Установе је креирање инклузивне културе предшколске установе кроз: уважавање права све деце на васпитање и образовање у вртићу којом се уважава родна, културна, здравствена и свака друга различитост, развија осетљивост на дискриминацију, а посебна пажња посвећује укључивању деце из осетљивих група,  подршку детету као компетентном бићу усмереношћу на добробит детета и подршку његовим потенцијалима и активном учешћу у животу вртића и локалне заједнице, грађењу партнерства са породицом и локалном заједницом  у циљу остваривања добробити детета, путем сензибилизације и едукације запослених и родитеља кроз редовне и пројектне активности. 

У вртићу „Весељко“ већ дужи низ година постоји развијена пракса инклузивног образовања. Као тим схватили смо да вредности којима тежимо јесу култура заједништва: поверење, подршка, уважавање, отвореност, прихватање ризика, преузимање одговорности, заједничко учење и позитивно поткрепљење.  У свом раду руководили смо се тиме да сваки члан има своју активну улогу и постојала је јасна и дефинисана подела рада. Свако мишљење, дилему на коју смо наилазили користили смо као прилику да учимо. У самом вртићу посебна вредност су добри и квалитетни односи који су постојали између васпитача и стручне службе, као и са родитељима и децом. Велики ослонац и подршка у стварању таквог доброг и квалитетног односа чини васпитач руководилац вртића. Улога руководиоца васпитача у сваком вртићу је од изузетног значаја како би се квалитет одржао и како би тим имао у сваком моменту ослонац и поверење када наиђе на неки изазов или потребу за подршком у раду (у уређењу простора, развијању пројекта, односа и рада са децом и родитељима). Васпитач руководилац је једна од првих и важних карика која окупља тим и укључује се у пружању подршке сваком члану према потреби. Руководилац у договору са стручном службом и у сарадњи са целим вртићем ради на реорганизацији рада васпитача када у ту групу улази дете коме је потребна додатна подршка. Кроз однос поверења и уважавања свих актера организација рада je  таква да у једном временском периоду  васпитачи раде  заједно (то подразумева да су оба васпитача у  периоду адаптације заједно (8-14 часова), а тамо где нема могућности  за овим начином рада васпитачи бораве заједно у групи у периоду од 10-14 часова – то омогућава да се васпитачи боље упознају са потребама детета, да се остваре добри односи дете – васпитач, као и добра сарадња са родитељима, дете улази у ритам вртића лагано стварајући осећај сигурности.

Друга битна карика у том ланцу је стручни сарадник психолог у вртићу. У овом случају посебно би истакли како клима и култура вртића која је изграђена могу да буду подршка када у вртић долази неко нов, као што је био случај са стручним сарадником психологом. Улога психолога који је радио у школи и на другим радним местима када уђе у предшколску установу је веома изазовна. Пред психологом су били бројни изазови: савладавање Нових основа, велики број група, узраст децe, већи тим људи који ради. Осећај добродошлице, развијена култура заједништва и поверења су били кључ да психолог буде максимално укључен и своје компетенције може да развија и покаже. Психолог као важна карика у раду тима за инклузију директно прати у току боравка у групи сам процес прилагођавања. Пружајући васпитачима директну подршку у раду са дететом коме је потребна додатна подршка – организација простора, успостављање ритма и ритуала групе и развијање односа са дететом (прво стављајући акценат на однос дете- васпитач, затим и развијање односа са другом децом у игри и свим животно практичним ситуацијама)  што чини кроз предлагање различитих стартегија које имају за циљ развијање социјалних вештина као и препознавање и реаговање на различите емоционалне промене, разговоре са родитељима  и након сакупљања свих информација укључује дефектолога и логопеда у развијању стратегија за даљи рад.

Улога дефектолога у вртићу је такође имала свој пут. Након више година рада у развојној групи, улазак у редовне групе и подршка васпитачима у раду са децом којој је потребна додaтна подршка је била посебан изазов и захтевала развијање неких нових компетенција и вештина. Дефектолог у групи у сарадњи са васпитачима развија различите стратегије како би се све компетенције које дете поседује максимално стимулисале и подржале. Неке од стратегија које у сарадњи са васпитачима развија су: како да се код деце која су сензорно хипер или хипосензитивна обезбеди адекватана стимулативна средина ( пружа подршку васпитачу у организацији простора са звучним, визуелним тактилиним материјалима како у самој групи тако и у заједничким просторима), затим пружа подршку васпитачима и родитељима у развијању  самосталности и бризи о себи код детета (прави план скидање пелене,  пружа подршку при успављивању, увођење различите хране…). 

Активну улогу у овом тиму има и стручни сарадник логопед који је кроз јединствену аутономију своје професионалне улоге, учествовао у стварању климе поверења и заједништва, стварајући отворене могућности за учење целог тима, користећи свoја знања и вештине у циљу добродити деце и породице. Посебан осврт логопед има у подржавању и развијању комуникацијских вештина код деце којој је потребна додaтна подршка, али и код све деце у циљу развијања говорно језичких компетенција.

Један од изазова који би навели јесте пример транзиције за децу којој је потребна додатна подршка, а којима је одложен полазак у школу. Стратегије које смо применили јесу тимски разговори са родитељима где смо им предочили значај одласка са својим вршњацима у редовну или специјалну школу, али уколико би родитељи донели одлуку (на основу мишљења интерресорне  комисије и стручних лица који раде са дететом) да деца поново иду у вртић, први предлог би био четворочасовни програм при редовној основној школи, а уколико би дете остало у целодневном боравку процес транзиције би почињао пре лета дружењем старијих и предшколских група у које дете треба да се укључи, упознавање и повезивање васпитача са дететом и са групом, упознавање са педагошким профилом упознавање са родитељима детета како би се формирали нови функционални циљеви за дете а све то уз стручну подршку логопеда, дефектолога и психолога.

Један од облика рада који би посебно истакли је рад са родитељима. Полазиште од којег развијамо наш рад заснива се на томе да се детету подршка пружа у најприроднијем окружењу за дете, а то су породица и вршњачка заједница тј. вртић. За овај вид подршке неопходно је да са сваким родитељем остваримо партнерску сарадњу и да заједно трагамо за начинима подстицања развоја детета и оснаживања родитељских капацитета. Сваки разговор правили смо као један круг подршке и поверења где су родитељи у улози равноправног актерa. Свачије искуство, знање, вештина била је размењена не као наметнута идеја или акција већ као прилика да свако научи из различитог аспекта, а да све буде подршка развијању свих потенцијала које дете има. Напоменули би да нам у раду доста помогла знања, вештине које смо као тим савладали кроз програм Система раних интервенција заснованих на рутинама.

Стратегије које смо развијали су: тимски разговори са породицом, састанци са васпитачима и родитељима на којима смо заједно формулисали функционалне циљеве за дете, групу и породицу, размењивали стратегије за рад, уређивали простор, размењивали дидактичка средства, бавили се реорганизацијом рада васпитача како би се пружила максимална подршка детету и васпитачу, организовали тимске састанке са школама у периодима транзиције, организовали  разне радионице, и развијали тимску сарадњу са другим институцијама (интерресорна комисија, центар за социјални рад, ресурсни центар Милоје Павловић, Дом здравља, Хипотерапија-хиподром Београд..).

Улога сваког члана тима била је важна, јасно дефинисана, уважена. Свако је имао и могућност да у оваквом начину рада своје компетенције и професионално деловање максимално прикаже. Улога стручног сарадника, сарадника и васпитача се огледала у стварању услова за отвореност за изношење идеја, промена, међусобну подршку чланова- дељење ресурса и одговорности.

Професионалне компетенције за сарадњу и заједништво  су комептенције које се могу у овом раду видети, а  односе се на постизање вредности  културе заједништва, уважавање примарне улоге и значаја родитеља и породице као и тежња ка  демократском инклузивном приступу у вртићу.

Кораци коју су нам у наредном периоду планирани односе се на јачање тима, ширење и на друге вртиће у оквиру установе, да се вођство и улоге мењају међу члановима. Ослонац видимо у сваком члану нашег колектива, како стручне службе тако и на нивоу целе Установе, а ту нам је и потребна подршка како би се цео тим у сваком вртићу ојачао, повезао, развијао однос поверења и уважавања кроз отворену, аргументовану и двосмерну комуникацију у свим доменима (са васпитачима, породицом, стручним сарадницима).

Литература

Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja- Godine uzleta (2019). Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Beograd Zakon o sistemu obrazovanja i vaspitanja (2021) Službeni glasnik Republike Srbije br.88/2017, 27/2018 –dr.zakon,10/2019,27/2018- dr.zakon,6/2020 i 129/2021. Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovog profesionalnog razvoja „Sl.glasnik RS- Prosvetni glasnik“ , br.3/2021. Đerić, I. Čolaković,D. Model zajednice profesionalnog učenja-od refleksije o akciji do refleksije za akciju (2021). Ministarstvo prosvete i tehnološkog razvoja RS, Beograd Zlatarović,V. Korać,I. Lakićević,O. Mihajlović,M. (2022). Zajedničkim učenjem do kvaliteta- Vodič za stručno usavršavanje u predškolskoj ustanovi kroz horizontalno učenje,Ministarstvo prosvete i tehnološkog razvoja RS, Beograd

Ана Хаџић, логопед, ПУ Чукарица, Београд
Маја Костић, психолог, ПУ Чукарица, Београд
Маријана Фијатовић, васпитач, ПУ Чукарица, Београд
Зорица Крстић, дефектолог, ПУ Чукарица, Београд

ГРАЂЕЊЕ ИНКЛУЗИВНЕ ПРАКСЕ КРОЗ ПРУЖАЊЕ ПОДРШКЕ РОДИТЕЉИМА

Апстракт: Полазећи од контекста живљења свих васпитних група у вртићу језгро, капацитете усмеравамо на активно слушање и препознавање потреба родитеља, како би поспешили њихову ангажованост у реалном програму. Градећи поверење и доприносећи бољем схватању перцепције  породице о развијајућим капацитетима деце и улоге родитеља у васпитању и образовању континуирано јачамо заједништво у вртићу. О покретању заједничких промена у грађењу односа са родитељима кроз медије у простору, добијамо повратну информацију да је промовисање слике о детету, искуствима и доживљајима, потенцијалима, ангажованости, међусобној размени добрим делом утицало на начин сагледавања своје, као и улоге детета у односу на њихове потребе и начина на које дете учи. Заједничким иницијативама, подстичемо родитеље да кроз различите начине учешћа буду део извора и процеса учења, у вртићу и заједници.

Кључне речи: процес, интеграција, подршка, поверење, заједништво

Увод

Полазећи од контекста живљења свих васпитних група у вртићу језгро, капацитете усмеравамо на активно слушање и препознавање потреба родитеља, како би поспешили њихову ангажованост у реалном програму. Градећи поверење и доприносећи бољем схватању перцепције породице о развијајућим капацитетима деце и улоге родитеља у васпитању и образовању континуирано јачамо заједништво у вртићу. О покретању заједничких промена у грађењу односа са родитељима кроз медије у простору, добијамо повратну информацију да је промовисање слике о детету, искуствима и доживљајима, потенцијалима, ангажованости, међусобној размени, добрим делом утицало на начин сагледавања своје, као и улоге детета у односу на њихове потребе и начина на које дете учи. Заједничким иницијативама, подстичемо родитеље да кроз различите начине учешћа буду део извора и процеса учења, у вртићу и заједници. 

Грађење квалитета

Породица је најважнија карика на путу развоја детета, у развоју његовог психо-социјалног, емоционалног, моторног и говорног  развоја, с тога је било неопходно  унапређивати и подстицати управо родитеље на заједничку сарадњу и допринос. Почели смо тимски да осмишљавамо идеје, планове, организујемо честе састанке са родитељима на којима препознајемо њихове потребе, али првенствено и потребе деце на основу опсервација група од стране нас, стручних сарадника у сарадњи и комуникацији са васпитачима. Редовним праћењем и посматрањем група, уочавајући дечија интересовања, међусобну комуникацију, деца су нам дала смернице и путоказе за даљи рад, те смо тако дошли до сазнања да поједина деца имају потребу за подршком у раду, на основу чега  почињу наши први договори везано за тему којом бисмо упознали родитеље. Тема је бирана у односу на потребе група и потешкоћа које су препознате у раду васпитача, а односиле су се на понашање и развој пажње код деце, дугу употребу дигиталних технологија које су препознате као штетне за целокупни раст и развој детета, кашњење у говорно-језичком развоју, моторичким вештинама… Дошли смо на идеју да се представимо родитељима са трибином под називом: „Наш заједнички круг“ где је свако од стручних сарадника имао прилику да у оквиру свог домена изнесе своју перцепцију на одређену тему, а усклађујући је са потребама праксе. Трибина са датим називом одржавала се у континуитету, чему ћемо тежити и у наредном периоду. На грађење квалитета у нашој ПУ великим делом утицале су колаборативне технике којима смо се служили приликом размене информација са васпитачима и медицинским сестрама васпитачима, а у циљу оснаживања и међусобног повезивања. На тај начин практичари су вежбали коришћење истих што је помогло у раду. Квалитет смо градили на основу препознатих капацитета од стране породице, који су показали спремност и ангажованост у спровођењу реалног програма, да заједничким снагама ојачамо већ постојеће поверење, компетенције и континуирано градимо заједништво. Колаборативне технике које су коришћене у пружању подршке биле су:

• појашњавање (изјаве појашњавања помоћу којих  смо желели да проверавамо да ли смо добро разумели поруке од стране родитеља или колега);
• ја-поруке (поруке које садрже опис сопствених осећања родитеља приликом индивидуалних разговора са њима и запослених, током одржавања наших заједничких састанака, при чему нам је било важно да уочимо одређена осећања која је тема разговора изазвала и упутимо поруку саговорнику за промену понашања);
• асертивне поруке (поруке посредством којих смо поред разумевања за туђа осећања, потребе и жеље, исказивали и сопствена осећања на конструктиван начин).

Колаборативне технике су примењиване и током састанака са родитељима који су произилазили из специфичних потреба родитеља, а након одржаних трибина. Родитељима су се отварала питања и дилеме и имали су потребу да обаве разговор са стручним сарадницима, приликом којих смо  долазили до заједничких закључака, правили планове и даље кораке који су били специфични за свако дете/породицу која нам се обраћала и долазили до  потенцијалних решења и договора за даље. 

Допринос стручног сарадника у процесу грађења квалитета у ПУ

Стручни сарадници су својим професионалним компетенцијама пружили подршку родитељима путем трибина и уношењем панела и инсталација са различитим садржајима, који доприносе бољем сагледавању слике о детету, његових компетенција, интересовања и могућности. Неке од тема које смо излагали су везане за понашање, пажњу, моторику, кашњење у говорно-језичком развоју, као и процес транзиције из вртића у школу, утицај дигиталних технологија на децу и сл. Допринос се огледао и грађењем сигурног и подржавајућег окружења у коме су практичари и родитељи били охрабрени да отворено износе своје идеје, предлоге, увиде и нове стратегије које су засигурно утицале на јачање компетенција како васпитача тако и компетенција родитеља. Један од предуслова за развијање сарадње и позитивних односа међу нама било је стварање подржавајућег окружења у коме смо настојали да активно слушамо једни друге, показујемо емпатију за препреке и изазове што је допринело да развијамо топао, подржавајући однос, чинећи основу за већу продуктивност рада у вртићу, задовољство сопственим послом и позитивном атмосфером у колективу, као и јачајући партнерство са породицом. Наши први састанци са родитељима су били у мањем броју, што нас је навело да се запитамо како и на који начин можемо подстаћи родитеље на већи одзив. Заједничким састанцима, договарамо се да испред васпитних група, у холовима, поставимо паное са стручним саветима на одређене теме са предлозима, како и на који начин родитељи могу препознати кашњење у развоју код свог детета, а самим тим и да се ближе упознају са предстојећим темама и позивом на наредну стручну трибину. Такође, родитељи су имали могућност да дају своје предлоге, сугестије, изнесу своја интересовања у односу на паное и инсталације које су представљене, чиме смо желели да на неки начин подстакнемо њихово укључивање и учешће. Један од конкретних примера како смо мотивисали остале породице на веће укључивање јесу брошуре у којима смо давали предлоге игара који се могу спровести у породичном окружењу. На следећој трибини имали смо прилику да осталим родитељима прикажемо видео запис у коме родитељи заједно са дететом организују неку од предложених игара из брошуре, а који је допринео да остали увиде да на сличан начин могу организовати и проводити квалитетно време са својом децом, а уједно и да на тај начин изграде здраве односе. Након ове завршене трибине, а припремајући следећу, приметили смо да је већи број родитеља заинтересован на основу пријава васпитача, што је и нама дало додатан подстрек и мотивацију за даље. 

Компетентност стручног сарадника

Стручни сарадници сагледавају сопствену компетентност кроз сарадњу и заједништво градећи однос поверења и уважавања са свим актерима, иницирајући и реализујући различите видове размене са њима, подржавајући њихове предлоге и стварајући континуиране прилике за међусобну сарадњу. Пролазећи кроз процес промена, који још увек траје суочавали смо се са различитим врстама изазова, проналазили различите начине за њихово превазилажење. У том процесу, промена која је била видљива односила се на већу иницијативу, која је потекла од родитеља у виду отварања и веће спремности на разговоре који су везани за потешкоће и кашњење у развоју њихове деце. Препознали смо подршку свих актера у грађењу заједнице која учи да малим корацима континуирано растемо у заједницу која је повезанија, спремнија и отворенија да размењује искуства и знања у подржавајућем окружењу, ослањајући се на сопствене компетенције и професионално грађење партнерства. Један од начина којим смо пружили подршку васпитачима, јесте грађење подржавајућег окружења на састанцима радних група  којима смо подстакли васпитаче да након наших заједничких састанака, бивају оснажени за самоиницијативно организовање састанака унутар вртића језгра на којима су рефлексивно преиспитивали своју праксу и промишљали о наредним корацима. Подршка и наш ослонац смо првенствено били једни другима, као стручни тим, затим васпитачима и родитељима у циљу грађења партнерства и неговања заједништва. 

Литература

Đerić, I. Čolaković, D.(2021). Model zajendice profesionalnog učenja. Beograd. Lakićević, O. Korać, I. Mihajlović, M. Zlatarović, V.(2022). Vodič za stručno usavršavanje u PU kroz horizontalno učenje. Beograd:Pekograf.  Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja “Godine uzleta”. (2019). Beograd:Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Pavlović-Breneselović, D. i Pavlovski, T. (2000). Partnerski odnos u vaspitanju. Beograd:IPA. Pavlović-Breneselović,D.Krnjaja, Ž. (2021). SNOP-Stručni saradnik kao nosilac promene PU. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju. Pravilnik o programu svih oblika rada stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi. Službeni glasnik RS-Prosvetni glasnik, br.5/2012 i 6/2021-dr.pravilnik. Prodanović, Lj. (2005). Saradnja sa porodicom. Beograd:Eduka. Vudhed, M.(2012). Različite perspective o ranom detinjstvu:teorija, istraživanje i politika. Beograd: CIP.

Вера Миланов, директор, ПУ „Лане“ Гроцка, Београд;
Тијана Ристић, педагог, ПУ „Лане“ Гроцка, Београд;
Александар Миланов, педагог физичког васпитања, ПУ „Лане“ Гроцка, Београд;
Ивана Станковић, логопед, ПУ „Лане“ Гроцка, Београд;
Александра Цвијетић, логопед, ПУ „Лане“ Гроцка, Београд